Jovanku sklonili da bi Tita nasledili

Smrt Jovanke Broz (89) ponovo je aktuelizovala priču o pritiscima političkog vrha nekadašnje SFRJ na Tita, kako bi u potpunosti izolovali njegovu suprugu.

Počeli da ih razdvajaju 1971. godine: J. B. Tito i Jovanka Broz

 

Sklanjanje Jovanke Broz iz neposrednog Titovog okruženja bio je politički skandal par ekselans i verovatno najveći jugoslovenski politički potres posle Brionskog plenuma 1966. i smene Aleksandra Rankovića, tvrdi u razgovoru za "Vesti" Pero Simić, publicista koji je napisao brojne zapažene knjige o Brozovoj politici i životu.

- U operaciji skalanjanja Jovanke važno je reći da je sve počelo 1971. godine i izbijanja krize u Hrvatskoj u vreme takozvanog maspoka. Već tada se videlo da je Tito počeo da popušta i fizički i sa pamćenjem i rasuđivanjem i njegovo najbliže okruženje je počelo da pravi planove za "dan posle Tita". Podsetio bih da je Tito prvo podržao maspokovce ohrabrujući ih da guraju reforme, da bi 45 dana kasnije u Karađorđevu rekao da se zemlja raspada. U Bugojnu su mu generali referisali da je kriza duboka, što je on javno čas ignorisao, čas paničio - kaže Simić.

Titovo okruženje u tom trenutku već su bili ljudi iz takozvane treće generacije, a on se već prethodno otarasio svojih ratnih drugova, pre svega Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića. Edvard Kardelj se držao tiho uz Tita, računajući verovatno da ima šansi da ga nasledi.
 

- Titovo okruženje činili su Stane Dolanc, Nikola Ljubičić, Petar Stambolić... Oni su, učeći iz iskustva prethodnika, samo klimali glavom, svesni da Tito nije trpeo kritiku i drugačije mišljenje. Međutim, oni su počeli da planiraju i svet posle Tita. Prepreka u tome im je bila Jovanka Broz, koja je uvela izvestan red u rezidenciju i Titov kabinet u koji više nije moglo da se dolazi bez njenog znanja. Upravo je to bio alarm u prvom redu za Dolanca i Ljubičića. Morate razumeti da je Tito bio izolovan, star i bolestan. Njemu se serviralo ono što je njegovo okruženje želelo da on vidi, kako bi on donosio odluke u njihovom interesu - navodi Simić.

Dugo su ljudi iz Titovog okruženja igrali na kartu Jovankine preke naravi i tvrdoglavosti i konačno su shvatili da treba Tita pritisnuti tamo gde ga je najviše strah - napad na ličnu bezbednost.

- Tito je na to bio jako osetljiv. Uplašen za fizičku bezbednost, on naređuje generalu Ivanu Miškoviću da prati Jovanku i utvrdi "ko stoji iza nje". To je već 1974. godina i Tito je vrlo dobro znao da je Jovanka u kontaktu sa Ivanom Stevom Krajačićem koji je vrlo interesantna ličnost. Znalo se da je on bio rezident NKVD u Jugoslaviji sve do 8. oktobra 1971. godine, kada je uz orden penzionisan. Ipak, i pored operacije praćenja tada nisu uspeli da smaknu Jovanku - dodaje Simić.

Operacija je uspela tek tri godine kasnije. U međuvremenu je i Jovanka Broz, iskreno zabrinuta za Titovo zdravlje i rasuđivanje i bez imalo poverenja u ljude koji ga okružuju, pokušavala da maršala privoli da donese neke kadrovske odluke koje bi oko njega instalirale ljude u koje je pre svega Jovanka verovala.

- Otuda i priča o generalu Đoki Jovaniću, čoveku koji je bio Jovankin komandant u ratu i kojem je verovala. Protivnici su odmah plasirali priču kako Jovanka i Jovanić spremaju čak i puč, što blage veze sa životom nije imalo. Ali, general je odleteo s funkcije. Pričalo se i kako Jovanka smenjuje generale, ministre i slično, što takođe nije bilo tačno. Ona jeste tumbala šefove kabineta i osoblje rezidencije i tražile smene nekih ambasadora, ali ona niti je mogla, niti je htela da sklanja generale - smatra Pero Simić.

Napokon, "zaverenici" su uspeli u naumu da Jovanku sklone iz Titovog okruženja. To se dogodilo sa izveštajem koji su sačinila četvorica ličnih Titovih lekara i general Marko Rapo, a koji naknadno potpisuje i šef Titovog kolegijuma lekara Bogdan Brecelj. Oni uz Dolanca, Ljubičića, Stambolića i Džemala Bjedića hitno odlaze u Igalo, gde se Tito odmarao sa Jovankom i traže sastanak i to na brodu Galeb, usidrenim u Meljinama, zbog "važnosti teme". Tada Titu predstavljaju izveštaj u kome se navodi da Jovanka pokazuje "simptome paranoje" da je neuračunljiva i opasna. Tito pada pod njihov uticaj i odmah šalje Jovanku za Beograd. Tada počinje njena izolacija.

- Jovanka nije htela da bude novi Tito. Nema govora. Ali, isto tako, nije realno da se neko nađe tako blizu tako velike moći, a da ne umoči ruke. Ona je nesumnjivo htela izvestan uticaj, a postoje podaci i da joj je Tito svojevremeno obećao mesto u Izvršnom komitetu SKJ. U svakom slučaju, to je jedna tragična priča u kojoj su jako bledi ljudi, potpuno opskurni ljudi uspeli da zapravo Tita izoluju. Jovanka je smetala jer je puno znala - zaključuje Simić u u razgovoru "Vesti".