Kratka istorija osvajanja Antarktika
Stići do južnog pola nije mala stvar. Naporno putovanje do središta Antarktika traži velike žrtve, nekad i po cenu života. Našem alpinisti Draganu Jovoviću je pošlo za rukom da dostigne ovaj cilj, a evo kako su to radili pre njega.
Istraživanje Antarktika
|
Hronološki pregled otkrića Antarktika *2012 - Dragan Jovović, srpski alpinista stiže na Južni pol
|
Prvu hipotezu o postojanju nekog južnog kontinenta dali su anravno stari grci koji su Antarktik zvali Patala. Najveći uticaj na srednjevekovno ubeđenje o južnom kopnu izvršio je Ptolomej, a prvi put ga je u svoju kartu sveta ucrtao poznati kartograf Merkator 1587. godine.
Tek u 18. veku preduzeta su prva istraživanja udaljenih južnih oblasti. Među prvim istraživačima spominje se Džems Kuk koji je 1771. godine otkrio ostrvo Južnu Džordžiju i Južna Sandvička ostrva plovivši Južnim Atlantikom. Usled jakih vetrova i prepreka od ledenih bregova zaustavio. Samo 45 dana kasnije otkriveno je južno kopno, ali se ni do danas ne zna da li je to bio poduhvat Rusa ili Amerikanaca.
Posada ruskog broda "Mirnij“ u svojim dnevnicima navodi da je otkrila Antarktik 28. januara 1820. godine.
Veće interesovanje za proučavanje Antarktika usledilo je početkom 19. veka. Ciljevi ekspedicija bili su otkriće južnog pola, otkrivanje većih rudnih ležišta, upoznavanje sa vezom Vedelovog i Rosovog mora, kao i kartiranje kontinenta. Do 1954. godine na Antarktik su bile poslate 202 ekspedicije. Prvi Evropljanin koji je stupio na samo antarktičko kopno bio je Norvežanin Karstens Borhgrevijk 1895. godine.
Otkriće Južnog pola
Norveški istraživač polarnih oblasti Rual Amundzen je 1909. godine rešio je da krene u osvajanje Severnog pola. Nakon razočaranja koje je doživeo saznavši da ga je u tome preduhitrio istraživač Piri, donosi odluku da svoju flotu preokrene u pravcu Južnog pola. Najpre se iskrcao u Kitovom zalivu u Rosovom moru 20. oktobra 1911. godine, a dalja istraživanja je nastavio peške. Posle 55 dana pešačenja sa još pet saputnika stiže na Južni pol, i za dva dana istražuje okolinu u prečniku od 20 km. Bezbedan povratak su obezbedili tako što su na svakom stepenu geografske širine postavljali pojedno skladište hrane i opreme kao i visoke ledene putokaze.
Dve nedelje posle Amundzena na Južni pol se uputio i engleski pomorac Robert Skot sa svoja dva druga. Kako im se brzo izgubio svaki trag, ekipa za spasavanje je krenula u potragu i pronašla ih mrtve. Na osnovu dnevnika Roberta Skota koji je tom prilikom pronađen došlo se do saznanja da je Skot stigao na Pol 17. januara 1912. godine, gde je ugledao norvešku zastavu. Razočarani krenuli su natrag. Sve vreme puta pratila ih je strahovita mećava. Ostavši bez hrane i opreme, potpuno smrznuti, nisu uspeli da stignu do polazne baze.
Snimanje i kartiranje Antarktika
Ričard Berd je vodio više ekspedicija na Antarktiku, od kojih su četiri naročito značajne.
Prva ekspedicija je organizovana 1928. god. kada su upotrebljena dva velika broda, pet velikih aviona, oko 100 eskimskih pasa i u ono doba najsavremenija oprema. Ta ekspedicija snimila je i kartirala oko 400.000 kvadratnih milja u oblasti Rosovog mora. 28. novembra 1924. godine Berd je sa tri druga prvi preleteo Južni pol.
Druga Berdova ekspedicija izvedena je od 1933 – 1935. godine. U njoj je učestvovalo nekoliko desetina naučnika iz 22 oblasti prirodnih nauka. Berd je sam proveo polarnu zimu u jednoj metereološkoj stanici na 80° j.g.š. tj. na mestu udaljenom 180 km od baze. Putem radio veze Berd je slao redovne meteorološke izveštaje. Po povratku u domovinu bio je počastvovan dočekom od strane tadašnjeg predsednika SAD.
Treća Berdova ekspedicija trajala je od 1939 – 1941. godine. Tada su uvedeni novi, moderni "snežni krstaši" tj. ogromni automobili i avioni specijalno napravljeni za sletanje i uzletanje sa snežnih površina.
U četvrtoj Berdovoj ekspediciji (1946 – 1947. godine) uzelo je učešće 4.000 ljudi. Iako je imala više vojno strateški karakter, ona je dala i značajne naučne rezultate.
