Upoznajte stvarne scenarije sudnjeg dana

Ideje o sudnjem danu izvorno su uglavnom verskog karaktera i ključni su sastavni delovi eshatologije, odnosno učenja o poslednjim stvarima i susretu s tvorcem koji nas očekuje nakon smrti. Međutim, kako se razvija naučna spoznaja sveta, religiozna predviđanja o sudnjem danu postaju sve bleđa i neuverljivija, gotovo smešna u poređenju sa stvarnim pretnjama kojima smo okruženi u svemiru koji nije uvek gostoljubivo mesto.

Hoće li ljudi preživeti globalne klimatske promene

 

Uzimajući u obzir ovu činjenicu ne trebamo da se čudimo što su filmovi katastrofe tipa "Deep Impact" i "'The Day After Tomorrow" u poslednjih nekoliko decenija toliko popularni. U vreme Isaka Njutna, koji je bio uveren da će smak sveta nastupiti u 21. veku, ljudi nisu ni sanjali da su velika izumiranja oduvek sastavni deo života na Zemlji. Danas znamo da je od oko četiri milijarde vrsta koje su se razvile u istoriji naše planete čak 99 odsto njih izumrlo. U poslednjih 500 miliona godina uslovi života na Zemlji iz različitih su, uglavnom nedovoljno poznatih razloga, najmanje pet puta postajali izuzetno nepovoljni za život. U svakom od tih velikih izumiranja u geološkom treptaju oka nestalo je više od 75 odsto postojećih vrsta.

Opasnosti iz svemira

Izumiranje dinosaurusa, ali i više od pola drugih vrsta pre 65 miliona godina, najverovatnije je uzrokovao udar asteroida, veličine 10-ak km, u području blizu Meksika. Prema jednoj novoj studiji konačan udarac su velikim dinosaurusima zadali vulkani u visoravni Dekan. Danas znamo da asteroida, odnosno tela koja prolaze blizu Zemlje, ima toliko da uopšte nije pitanje hoće li se, već samo kada će se sličan scenario ponoviti.

Iz svemira nam uz asteroide prete i neka druga opasna tela. Na primer, našu galaksiju očekuje sudar s Andromedom. Kako će Sunce proći u njemu, za sada je nemoguće predvideti. Uz Andromedu, Mlečni put mogla bi da uništi i neka crna rupa.

Savremena nauka pokazala je da je svemir nastao ni iz čega u velikom prasku – u jednom trenutku stvoreni su prostor, vreme i materija. Ali neke teorije danas ukazuju da postoji mogućnost da na neki način ono što doživljavamo kao vreme jednostavno nestane iz našeg svemira, a s njime i svaki smisao kretanja. Iz kosmičkih prostranstava mogla bi da nas zaskoči i neka čudna ubistvena materija sazdana koja bi pokrenula transformaciju normalne materije u čudnu i okončala život kakav poznajemo.

Naravno, tu je i neizbežna smrt Sunčevog sistema koja će se dogoditi kroz nekih milijardu godina. Sunce će tada postati crveni div, a temperature na Zemlji će porasti iznad 1.000 stepeni. Atmosfera će uzavreti, a naša planeta postaće nepogodna za život. Ako do tada uspemo da kolonizujemo neki drugi sistem, mogli bismo da produžimo svoje postojanje za nekih 100 triliona godina kada će sve zvezde početi da izgaraju. Tada će nam jedini spas biti izvori energije koji se neće temeljiti na zvezdama. Kada bismo sve to nekako i uspeli da preživimo, na kraju bi nas čekao raspad nuklearne materije koji će se dogoditi negde kroz 10³² godina. Ali takav optimističan rasplet vrlo je teško i zamisliti. Naime, Homo sapiens postoji oko 200.000 godina. Naš najbliži rođak Homo erectus postojao je oko 1,8 miliona godina, a prosečno trajanje pojedinih vrsta sisara iznosi oko 2,2 miliona godina.

Vulkani i promene klime takođe su mogući scenario sudnjeg dana. Jedno novo istraživanje pokazalo je da je najveće od poznatih izumiranja pre 250 miliona godina, na kraju perma, uzrokovao lanac sibirskih vulkana. Oni su u atmosferu izbacili goleme količine CO2 i uzrokovali izumiranje oko 95 odsto morskih, i 70 odsto kopnenih vrsta. Vulkani bi ponovno mogli da uzrokuju globalne katastrofe koje bi uništile život u velikim delovima sveta, međutim čini se da je malo verovatno da će poprimiti tako velike razmere u narednih nekoliko vekova.

Najveća pretnja smo sami sebi

Naučnici ističu da najveću pretnju čovečanstvu ipak predstavljaju ljudske aktivnosti. Naša vrsta je prva u istoriji koja ima sposobnost da preoblikuje svet, ali i uništiti ga. Razvoj nauke i tehnologije omogućio nam je da duže živimo, pa čak i da se zaštitimo od nekih mogućih kataklizmi – od bolesti do udara asteroida. S druge strane, isti je razvoj omogućio stvaranje sredstava i mehanizama masovnog uništenja – od atomskog i biološkog oružja, preko iscrpljivanja resursa, do staklenih gasova i zagađenja. Martin Džon Ris, britanski astronom i nekadašnji predsednik Kraljevskog društva u svojoj knjizi 'Our Final Century' (Naše poslednje doba) upozorava da verovatnost da će čovečanstvo opstati duže od 2100. nije veća od 50 odsto.

U prilog Risovom upozorenju govori i najnoviji izveštaj Međunarodnog udruženja za klimatske promene koje ističe da će u narednim decenijama vreme postati toliko ekstremno da će zapretiti celoj planeti. Porast nivoa mora ugroziće priobalna područja, a ekstremno nevreme – vrućine, hladnoće, obilne kiše, suše i oluje i ostale delove sveta.

Hoćemo li na vreme reagovati na ovu prijetnju pokazat će naredne godine i decenije. Ako se ne možemo spasiti sami od sebe, teško je verovati da ćemo moći nešto da učinimo protiv statistički manje veroatnih, ali još ozbiljnijih pretnji iz bližeg ili dalekog svemira.