Zašto uragani i poplave urnišu Moskvu i kakva je Trampova uloga?
U danu kada je Moskva plivala u vodi, britanski "Indipendent" je objavio upozorenje više od 60 naučnika sa prestižnih svetskih univerziteta da planeta, praktično, ima tri godine da redukuje emisiju štetnih gasova i spreči katastrofu koju donosi globalno zagrevanje.
Koncentracija ugljen dioksida 40 odsto veća
Jaka tropska oluja koja je pogodila prestonicu Rusije, prema pojedinim pokazateljima, mogla bi da pobije sve rekorde u proteklih nekoliko decenija, saopštio je meteorološki centar "Fobos". Poplavljene ulice Moskve već su krštene "epskim potopom", a prema navodima Ministarstva za vanredne situacije, kiša, oluja, grad i jak vetar, s udarima od 15 do 20 metara u sekundi trajaće i danas.
Veliko nevreme u Rusiju je stiglo pošto je na isti način prethodno pogodilo Poljsku i Ukrajinu.
Komentarišući situaciju u Moskvi, zamenica šefa Centralne uprave za hidrometeorologiju i monitoring životne sredine Nadežda Točenova kaže da ove godine nemaju sreće - svi cikloni prolaze kroz centralni deo Rusije.
- To je, u stvari, lanac ciklona, cikloni dolaze i odlaze neverovatnom brzinom i praktično nemamo vremena da predahnemo. Sadašnji ciklon je depresija sa dva centra, jedan ciklon polako napušta centralni region, ali očekujemo nepovoljne vremenske uslove i tokom subote - kaže ona.
Da li nam se klima zaista promenila i da li je taj famozni efekat staklene bašte zaista toliko uticao na klimatske promene koje se dešavaju na naše oči?
U Evropi više od 200 poplava za poslednjih 15 godina
Pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Goran Pejanović, koji je zadužen za Nacionalni centar za klimatske promene, za Sputnjik ističe da je glavni razlog sve češćih ekstremnih pojava upravo u promeni klime uzrokovanoj povećanjem emisije gasova sa efektom staklene bašte. Reč je, pre svega, o ugljen dioksidu, metanu, azot suboksidu… a takođe i donekle u poremećenom ozonskom omotaču.
On napominje da je zahvaljujući dugogodišnjim istraživanjima ruske ekspedicije "Vostok" na Antarktiku 1980. godine tačno utvrđeno kolika je bila maksimalna koncentracija ugljen dioksida u poslednjih 800.000 godina, a da je ona sada 40 odsto veća.
Objašnjavajući kako to utiče na klimu, Pejanović kaže da se zbog toga toplota zadržava u prizemnim slojevima atmosfere i okeana. Zbog povećanja temperature planete topliji vazduh može da primi više vodene pare.
Tada dolazi do povećanja isparavanja iznad toplijih mora, tako da u situacijama kada se formiraju cikloni ili oluje imamo više vodene pare u vazduhu a time kasnije i više padavina.
Druga klimatska promena nastaje zbog nastupanja toplih klimatskih zona prema severnoj hemisferi zbog čega, kako kaže, imamo velike suše.
- Ako pogledate brojke u prethodnih 30 godina, u Evropi je bilo preko 350 poplava, a samo u poslednjih 15 godina više od 200 - navodi Pejanović. Dodaje da su se zemlje sa većim evropskim rekama, kao i mi u Srbiji, u prethodnih sedam-osam godina borili sa poplavama.
Briše se granica između Ekvatora i Arktika
Stručnjak moskovskog meteorološkog centra "Fobos" Jevgenij Tiškovec kaže da je sve što se sada dešava u Rusiji posledica globalnog zagrevanja.
- Može se reći da se briše granica između Ekvatora i Arktika. Kao rezultat, imamo abnormalno hladan jun u evropskom delu Rusije, a istovremeno tropske vrućine u Sibiru. Nažalost, taj trend će se nastaviti, pa će ekstremnih i opasnih vremenskih prilika biti sve više - kaže Tiškovec.
Velika većina naučnika koja se bavi klimom pozdravlja Pariski sporazum i smatra da je krajnje vreme da se čovečanstvo opredeli po ovom pitanju. Upravo to traži i 60 eksperata u potpisanom članku u časopisu "Nejčer", upozoravajući da ceo ekosistem već počinje da kolabira, a led na Arktiku da nestaje, podižući nivo mora.
Posle Trampa - potop?
S obzirom da se administracija novog američkog predsednika Donalda Trampa nedavno povukla iz Pariskog sporazuma, geopolitičari zbog toga već najavljuju varničenje na relaciji Tramp - nemačka kancelarka Angela Merkel.
- Ne možemo da čekamo da i poslednji čovek na planeti poveruje u naučne dokaze o klimatskim promenama - izjavila je Merkelova prozivajući Trampa, ističući da su svi ostali najposvećeniji do sada da postignu uspeh.
Hoće li Tramp posle francuskog kralja Luja XV, kome se pripisuje izreka "Posle mene potop", biti sledeći koji to praktično zagovara, ne obazirući se na klimatske promene, kratkovido se baveći samo efektima Pariskog dogovora po američke finansije?
