Šta crkva misli o "onim stvarima"?
Zapadni verujući svet ovih je dana protresla knjiga američkog teologa Kristofera Vesta - katolički priručnik o seksu za sve koji žele odgovore na "teška" pitanja o ljubavi, braku i porodici.
U knjizi "Otvoreno o seksualnosti i braku", ovaj poznavalac takozvane "teologije tela" na vrlo otvoren način govori o oralnom, analnom, seksu pre braka, odnosu bez kontracepcije...
Tako je ispalo da je Katolička crkva - koja važi za prilično krutu - odlučila da napravi veliki korak ka modernom vremenu i da se obračuna sa onima koji su je optuživali za zadrtost i mržnju prema telesnoj ljubavi. Vest, na primer, piše da je oralni seks vrlo primeren venčanim parovima.
Šta znači "modernizacija"?
- U pogledu Crkve ne postoji ništa što izdvaja genitalije kao nešto što se ne ljubi prilikom muževljeve i ženine predigre za polni čin i tu, samo po sebi, nema ništa loše. Međutim, u onim slučajevima kada je reč o oralnom seksu kao radnji kojom se orgazam traži i postiže odvojeno od polnog čina, dakle kada je reč o oralnoj kopulaciji koja uključuje ejakulaciju, to nije prihvatljivo - kaže se u ovoj knjizi.
Da li je, kao što se sve češće može čuti, učenje crkve, zasnovano na tradiciji dugoj dve hiljade godine, umnogome zastarelo, odnosno da li uopšte može da odgovori zahtevima i potrebama savremenog čovečanstva? Može li savremena crkva da odgovori zahtevima novog vremena ili, uputnije rečeno, da li u okviru verskih zajednica uopšte postoji takva težnja? Kakav je stav Srpske pravoslavne crkve po ovom pitanju, odnosno da li će stavovi o nekim pojavama u dogledno vreme postati liberalniji?
Bogougodni zajednički orgazamKristofer Vest kaže da je zajednički orgazam ideal kojem se teži, ali da nije pogrešno ni ako žena postigne vrhunac putem "oralnog nadraživanja, sve dok je to u okviru polnog čina". - Papa Jovan Pavle drugi je u svojim razmišljanjima, još dok je bio nadbiskup, poticao muževe da nauče da kontrolišu orgazme kako bi doveli do zajedničkog vrhunca - piše on. |
Istraživanje "Presa" pokazalo je da vernici SPC i dalje treba da se ponašaju po zapovesti "ne čini preljubu", a da su seksualni odnosi van braka možda prirodni, ali što se tiče "onog gore" - ne i legitimni i legalni. Naša crkva, kad je o seksu reč, ne prihvata kontracepciju, ali ni abortus...
- Učenje naše crkve počiva na moralnim principima starim dve hiljade godina i nema razloga da se danas bilo šta menja po tom pitanju. Uostalom, da li se išta promenilo u polnim odnosima bilo koje žive jedinke tokom svih ovih vekova? - pita se Ljubomir Ranković, penzionisani profesor Bogoslovskog fakulteta.
Kada je reč o paradoksu da se crkva protivi seksualnim odnosima pre braka, a zatim pristaje da venča trudnu ženu pred oltarom, Ranković kaže da je u ovom slučaju greh već počinjen, ali je važnije dete koje tek treba da se rodi a koje bi, u suprotnom, bilo rođeno van braka, što takođe predstavlja greh. Slično je i sa abortusom.
- Mnogi se pitaju da li je veći greh abortus ili rađanje deteta koje neće imati ko da izdržava, odnosno koje će biti nezbrinuto - kaže Ranković. - Ni po ovom pitanju nema dvojbe, jer nema drugog izraza za abortus negoli ubistvo. Dakle, dok nam je to bilo zadovoljstvo nismo se pitali šta će biti sa detetom, a kada se ono začne neupitno je kasnije razmišljati o njegovoj sudbini.
Božja reč je zakon
Identičan stav ima i njegov kolega, profesor Dimitrije Kalezić, koji kaže da postoje božanski i ljudski zakoni koji teže da se spoje u jedno.
- Božanski zakoni traju od postanja sveta i to ne može nijedna generacija da promeni, pa čak ni ova nova, kako kažu, savremena generacija ljudi - kaže Kalezić. - Na šta bi ličilo kada bismo moralne kodekse i principe menjali od prilike do prilike, u kakvom bismo haosu onda živeli?
Prema Kalezićevim rečima, abortus je jedan od najtežih grehova, ubistvo već začetog živog bića, ali je zanimljivo da Crkva ne prihvata ni kontracepciju kao način planiranja porodice, odnosno potomstva.
- Seksualno zadovoljstvo je prirodna i razumljiva potreba svakog pojedinca, ali postoje regularni načini da se spreči neželjena trudnoća - kaže Kalezić. - Ako pomirimo božanske i prirodne zakone, ako se ponašamo u skladu sa principima vere, poštujemo post i ponašamo se odgovorno prema životu i porodici, ne vršimo preljubu i ne stupamo u seksualne odnose pre braka siguran sam da neće doći ni do neželjene trudnoće. Seksualni odnosi van braka su prirodan, ali ne i legitiman i legalan čin, pa se od njih moramo uzdržavati.
Crkva se ne protivi promeni polaNegodovanje dela javnosti zbog izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju koje, između ostalog, predviđaju i to da će se ubuduće operacije promena pola obavljati o trošku države, nisu opravdane. Da nije reč o nečijem hiru, već o jedinom načinu da se otkloni redak, zdravstveni problem ne potvrđuju samo lekari, već i predstavnici SPC koji u ovoj hirurškoj intervenciji ne vide ništa što bi se kosilo sa principima vere. O kakvom je poremećaju reč, kakav je život pacijenata pre i posle operacije, koliko je postupak komplikovan i da li se njime u potpunosti može otkloniti greška prirode govori i večerašnja dokumentarna emisija "U pogrešnom telu" autorke Marije Popović. Ona je mesecima istraživala ovu temu, razgovarala sa psihijatrima, hirurzima i samim pacijentima da bi naposletku ostavila zanimljivo svedočenje o transseksualnim osobama čiji život, većim delom, prolazi u stalnom bolu i patnji. - Jednostavno, reč je o muškim osobama rođenim u telu žene i obratno - kaže Marija. - Imaju telo jednog, a mozak drugog pola. Kako mozak ne može da se promeni, jedino rešenje je da se hirurškim putem obavi intervencija koja će takvim osobama omogućiti da budu ono što zaista jesu. Po ovom pitanju ni u SPC nema previše sporenja, jer je još počivši patrijarh Pavle dozvolio da osobe nakon operacije i promene pola u crkvi najnormalnije obave obred venčanja i stupe u brak, o čemu se takođe govori u emisiji. |
