Heroji 5. oktobra deset godina kasnije
Heroji dana kada su građani upali u Narodnu Skupštinu, krenuli da ruše TV Bastilju, ustali protiv krađe svog glasa i konačno srušili Slobodana Miloševića, nisu samo političari koji su tada vodili stranke ili posle promena na ovaj ili onaj način, pre ili kasnije, postali deo vlasti. Građani Srbije i danas govore o Bageristi Džou, Branku Iliću, Legiji, Nebojši Pavkoviću i drugim potpuno različitim pojedincima koji su tada, svako na svoj način, učestvovali u događaju opšte poznatom kao Peti oktobar.
Pokušavajući da rezimiramo deset godina od kada je srušen režim Slobodana Miloševića nismo želeli da vas podsećamo kako nam je bilo pre tog dana, a ni da pričamo kakvo je stanje u zemlji danas jer to svaki građanin Srbije svakodnevno oseća i preživljava.
Ovom prilikom podsećamo na obične građane, nestale političare, današnje zatvorenike, koji su na različite načine doprineli da se 5. oktobar desi.
Entuzijasti
Bagerista Džo
Ljubiša Đokić, poznatiji kao Džo Bagerista, postao je heroj kada je 5. oktobra 2000. sa Čukarice svojim bagerom krenuo na Saveznu Skupštinu. Zbog njega je Peti oktobar nazvan "bager revolucija“. Od tada se s vremena na vreme pojavljivao u javnosti istupajući protiv vlasti.
Štrajkovao je glađu ispred Vlade 2003. nezadovoljan ekonomskom situacijom u zemlji. Dve godine kasnije rešio je da za sve "radne ljude Srbije“ zatraži azil na teritoriji na kojoj bi bogli da žive od svojih deset prstiju. Zbog nemanja para da popravi svoj čuveni bager ponudio ga je na javnu aukciju 2007. godine. "Jedan od razloga za prodaju bagera jeste i to što su oni koji su na vlasti zaboravili kako su došli na vlast", kazao je tada Džo Bagerista.
Bager je ponovo izvezao na ulicu prošle godine kada se pridružio studentima koji su blokirali grad nezadovoljni odlukama Vlade o upisu narednih godina studija.
Branko Ilić
Jedan od medijski najpoznatijih članova Otpora. U vreme rušenja Miloševića bio je student Filološkog fakulteta. Imao je čast da otputuje u Stokholm i sa saborcem Miljanom Jovanović u ime Otpora primi MTV nagradu "Free your minde".
Povodom desetogodišnjice Otpora rekao je da je još te noći u Stokholmu znao da je sa pokretom gotovo. "Samo ime kaže - Otpor. Otpor je ka nečemu i nije pozitivistički pristup stvarima, otpor ne kaže - ja se borim za, otpor kaže - ja se borim protiv. Otpor se i izborio protiv jednog diktatora i parčeta njegovog sistema i onda više nije bilo razloga da postoji nešto kao takva organizacija".
Posle toga se povukao iz javnosti i političkog delovanja. Prema podacima sa njegovog Fejsbuk profila u međuvremenu je završio još i Klasične nauke na Filozofskom fakultetu i Holističke studije na Duhovnoj akdemiji. Mediji su pisali da živi u SAD-u gde se bavi muzikom.
Ivan Marović
Još jedan od istaknutih članova Otpora. Moglo bi se reći da je u međuvremenu postao "revolucionar po zanimanju". Preko NVO "Centar za nenasilni otpor" učestvovao je u "pravljenju" revolucija u Gruziji, Libanu i Ukrajini gde je obučavao organizatore "narandžaste revolucije". U SAD-u je napravio kompjutersku igricu "A Force More Powerful", strategiju o nenasilnim metodama svrgavanja režima. Piše blog za B92.
Danas kaže da je najveća tekovina Petog oktobra što se u poslednjih deset godina niko nije usudio da pokrade izbore. "Ja danas ne strahujem, niti bilo ko od mojih prijatelja strahuje, da će neko da nas obuče uniforme i pošalje na front, i smatram da se u tom smislu situacija u Srbiji stabilizovala i normalizovala", rekao je Marović.
Rudari Kolubare
Glavni akteri štrajka na površinskim kopovima oko Lazarevca deceniju kasnije tvrde da se Peti oktobar ne bi ni desio da "Kolubara“ tada nije stala i zatim ustala. Rudari su zaustavili mašine još 29. septembra, Sindikat ih je podržao iste večeri, a Radio Lazarevac je umesto redovnog programa počeo da izveštava šta se događa na kopovima oko kojih je počela da pristiže policija.
Prvi koji je iz DOS-a stigao u "Kolubaru“ bili su Boris Tadić i Nebojša Čović. Onda je stigao Pavković sa svojima, pa Buha sa svojima. Đorđe Balašević ih je 12. oktobra častio Koncertom u Tamnavi. Danas, kažu da su ponosni na to što se demokratska Srbija stvarala u "Kolubari“, ali su razočarani kako je ta demokratska Srbija ispala.
Policajci, vojnici i robijaši
Milorad Ulemek Legija
Jedna od najkontroverznijih ličnosti Petog oktobra. Tog dana vođa Jedinice za specijalne operacije, takozvanih "crvenih beretki“. Važio za najveću Miloševićevu nadu u razbijanju masovnih demonstracija. Tako bi i bilo da iznenada nije prešao na drugu stranu. Nebojša Čović, jedan od lidera DOS-a, ovih dana nam je po prvi put otkrio kako je tog dana helikopter nadletao Saveznu skupštinu dok se dole tiskalo na stotine hiljada ljudi. Ministar policije Vlajko Stojiljković uporno je slao naređenje "Ispustite hemiju, ispustite hemiju“. Ljudi u helikopteru odbijaju, a danas saznajemo su u njemu bili Legija i Goran Radosavljević Guri.
Legija je posle Petog oktobra postao narodni heroj jer se smatra da nije bilo njegovog "bratimljenja s narodom" ovaj dan se ne bi završio bez krvi. Tadašnji načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković je u svojoj knjizi opisao kao je Legija pod vatrom izašao iz hamera pred Saveznom skupštinom. Skinuo je šlem da ga narod prepozna i povikao: "Aman, ljudi šta je ovo?" Posle toga je krenulo kićenje vozila JSO i ljubljenje popova u ruke.
Onda je, kako svedoči Nebojša Čović, usledilo mirenje Legije i generala Nebojše Pavkovića. Sedeli se jedan preko puta drugog, Legija sa svojim "Beretkama", Pavković sa "Kobrama", na gotovs. Primirje je usledilo posle teških reči.
Ovo su samo neke od priča kako je Legija prešao na stranu naroda. Još niko nije dao konkretan odgovor zašto i pod kojim uslovima je to uradio.
Manje od tri godine kasnije Milorad Ulemek Legija postaje državni neprijatelj No1. Optužen za ubistvo premijera Zorana Đinđića i organizovani kriminal pod plaštom Zemunskog klana. Trenutno služi kaznu u Specijalnom odeljenju požarevačke Zabele. Osuđen je za ubistva Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, atentat na Ibarskoj magistrali i mnoga druga krivična dela.
Nebojša Pavković
Načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije od 1998. do 2002. godine. Stručnjaci za bezbednost kažu da je da je Milošević verovao da će Legija sa lakoćom razbiti demonstracije, a Pavković učvrstiti vanredno stanje, zbog čega je i dovukao tenkove sa Kosova i Metohije posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma.
Pred Peti oktobar izjavio je da će "vojska sprečiti pokušaje da se vlast uzme silom na ulici". Petog oktobra tenkovi su krenuli sa Banjice, ali nisu udarili po narodu. Na Miloševićeve pritiske da uradi nešto Pavković se izvlačio da je kriva policija koja ne radi dovoljno. Nebojša Čović je ispričao kako su se Legija i Pavković susreli i sklopili primirje. Pavković je kasnije izjavio da je 5. oktobar bio sasvim normalan dan za vojsku.
"Raspolagali smo procenama da će demonstracije biti mirne, bez provokacija prema jedinicama VJ. Ništa posebno nismo preduzimali"... Za tenkove koji su krenuli sa Banjice je rekao: "Deo snaga je izveden van da prati situaciju... Nisu bili namenjeni za intervenciju. Zar neko u ovoj državi misli da bih ja, kao čovek, upotrebio vojsku da odbranim nešto što se odbraniti ne može?", uzviknuo je novinaru Pavković. Na veliko iznenađenje javnosti ostao je Načelnik Generalštaba i posle promena, sve do 2002. godine.
Danas je haški osuđenik i služi zatvorsku kaznu od 22 godine za zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu i Metohiji 1999. godine.
Momčilo Perišić
Ratni Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (1993), a u DOS-u lider partije Pokret za demokratsku Srbiju. U DOS-u je bio zadužen za vojsku i bezbednost, a najljući protivnik mu je bio ne Milošević već Pavković. Za njega je govorio da je "član Miloševićeve kamarile, bolesni karijerista koji ne razume svetske tokove, najbesprizorni profiter“. Petog oktobra je sa Goranom Svilanovićem automobilom obilazio kasarne i kao ekspert gledao šta vojska sprema.
U Vladi Zorana Đinđića bio je potpredsednik zadužen za bezbednost, a onda ga je iznenada 2002. Vojska Jugoslavije uhapsila zbog špijunaže. Optužio ga je i Hag gde je dobrovoljno otišao. Sudi mu se za zločine u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici počinjene od 1993. do 1995.
Zaboravljeni političari
Nebojša Čović
Važi za "ključara tajni“ Petog oktobra i DOS-a. Miloševića je rušio kao predsednik stranke Demokratska alternativa, direktor uprvnog odbora FMP-a. Logističar DOS-a koji je trebalo da sinhronizuje rad koalicije. Sve to je radio iz FMP-a na Čukarici i sportske hale u Železniku gde se nalazila oprema za satelitske telefone. Sa Tadićem je bio u Kolubari i ohrabrivao radnike zbog čega je dospeo na poternicu zbog ugrožavanja energetskog sistema.
Petog oktobra je ubeđivao Legiju i mirio ga sa Pavkovićem. Kaže da je sa Đinđićem sprečavao linčovanje policajaca u Kosovskoj ulici. "Zoran me je zamolio da odem i rešim problem, i mi smo bukvalno vadili policajce od ulaza do ulaza. Bilo je tu svakojakih scena, i suza i panike i besa...“.
U novoj vladi postao je potpredsednik, zatim koordinator za Kosovo i Metohiju, da bi posle Đinđićevog ubistva polako nestao iz politike. Trenutno je predsednik Socijaldemokratske partije i vlasnik košarkaškog kluba FMP. Danas smatra da je najveći neuspeh Petog oktobra "prokletstvo cilja“ i nemogućnost da se savladaju lične sujete. Kaže da će možda jednog dana napisati knjigu o tajnama zbog kojih je i dobio nadimak "ključar“.
Milan St. Protić
Istoričar koji se jednog dana pojavio iz Amerike bio je jedan od osnivača Demokratske stranke Srbije, a na izborima 2000. godine nalazio se na DOS-ovoj izbornoj listi na biračkoj jedinici na Novom Beogradu. Biva izabran za odbornika u Skupštini grada, a u noći 5. oktobra za njenog predsednika. Februara 2001. postao je ambasador Jugoslavije u SAD-u, a već avgusta iste godine je smenjen.
O Petom oktobru je napisao dve knjige "Izneverena revolucija - 5. oktobar 2000.“ (2005) i "Izneverena revolucija 2 - Lica i naličja“ (2006). Potpredsednik je Demohrišćanske stranke Srbije.
Zaboravljeni...
Među zaboravljenima su i predednici malih stranaka koje su činile tadašnji DOS. Vuk Obradović, lider Socijaldemokratije je umro 2008. godine. Sa mesta potpredsednika Vlade Srbije smenjen je posle nameštene "seks afere". Tada mu se stranka pocepala na dva dela.
U politici više nisu ni Reformisti Vojvodine i predsednik Mile Isakov, Koalicija Vojvodina i predsednik Dragan Veselinov, Pokret za demokratsku Srbiju čijim se predsedniku Momčilu Perišiću sudi pred Haškom tribunalom, Liga za Šumadiju i njen predsednik Branislav Kovačević, kao ni Dušan Mihajlović i Nova demokratija koja je pre nekoliko godina promenila naziv u Liberali Srbije.
