Oproštaj od iskušenika Gojka
Vest o smrti patrijarha Pavla okupila vernike u manastiru Vujan. U manastiru kod Gornjeg Milanovca iskušenik Gojko Stojčević, potonji patrijarh SPC, živeo nekoliko godina dok se lečio od tuberkuloze.
Vest o smrti patrijarha Pavla sa bolom je primljena u manastiru Vujan kod Gornjeg Milanovca gde je nekoliko godina živeo iskušenik Gojko Stojčević, potonji patrijarh Srpske pravoslavne crkve.
U dokumentima manastira Vujan, čuvaju se podaci da je u ovu srpsku bogomolju iskušenik Gojko stigao 1944. godine iz Banje Koviljače gde je radio kao veroučitelj i gde se razboleo od tuberkuloze. Lekari su tada predvideli da mu je preostalo svega tri meseca života.
- Kada je iskušenik Gojko stigao u manastir Vujan, zbog straha od tuberkuloze od koje je bolovao i koja je tada bila neizlečiva bolest, nije mu bilo dozvoljeno da zajedno sa drugim monasima prisustvuje liturgijama u manastirskoj crkvi i da bude za istim stolom sa ostalima kada se ruča. Iz tih razloga on je najviše vremena provodio u samoći i molitvama nad netruležnim moštima nepoznatog monaha iz srednjeg veka čiji je grob pronađen prilikom izgradnje manastira Vujan - kaže otac Jovan, iguman manastira Vujan.
On navodi da se za isceliteljske moći netruležnih moštiju srednjovekovnog monaha i ranije znalo. - Na primeru iskušenika Gojka Stojčevića, potonjeg
Spasao dečaka
|
Odmah posle prve vesti o smrti patrijarha Pavla, u manastir su počeli da dolaze vernici iz čitavog Rudničko-takovskog i čačanskog kraja moleći se za dušu blagopočivšeg patrijarha.
- Svi se mi na isti način rađamo, ali ne utihnemo svi jednako, što je pokazao i patrijarh Pavle koga je narod još za života doživljavao kao svetog čoveka. Žalost je velika i narod ovoga kraja će ožaliti svog patrijarha onako kako to i dolikuje, a nama ostaje sećanje na njega, na dane njegovog izlečenja u ovom manastiru i krstić koji je ikušenik Gojko izrezbario posle izlečenja i poklonio manastirskoj crkvi. Na krstiću piše "Manastiru Vujan, za izelečenje, prilaže rab božji Gojko". Ovaj krst će se u našoj manastirskoj crkvi čuvati kao najveća relikvija sve dok bude manastira - naglašava iguman Jovan.