Prst u oko Unesku (1): Bagerima na baštinu
Izgradnja gondole na Kalemegdanu još jedan je od događaja u nizu koji su u poslednje vreme podelili Srbiju. Dok vlast tvrdi da je žičara, koja će prevoziti građane i turiste od Tvrđave do Ušća, kapitalni projekat za razvoj turizma, ljudi od struke ističu da se narušava nešto najvrednije što Beograd ima.
Nakon što su stabla na Kalemegdanu posečena kao deo pripremnog procesa za izgradnju gondole, brojne polemike su se povele, a jedna od najznačajnijih tiče se pozicije Beogradske tvrđave na Uneskovoj listi kulturne baštine, koja je sada dovedena u pitanje.
Iako vlast tvrdi da gondola ni na koji način ne ugrožava šansu Kalemegana da se nađe na najprestižnijoj listi zaštićenih kulturnih dobara na svetu, istoričari, arheolozi, arhitekte i mnogi drugi stručnjaci složno tvrde drugačije.
S obzirom na to da su pravila Uneska veoma jasna kada su kriterijumi za mesto na listi svetske kulturne baštine, kao i da podrazumevaju da savremenom gradnjom ne sme da se narušava spomenik ili lokalitet, onda je odgovor na pitanje o Kalemegdanu i Unesku sasvim jasan.
Dok se zemlje u svetu utrkuju koja će pre i više spomenika staviti pod okrilje Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, Srbija svesno svoje šanse smanjuje.
- Najstarije tvrđave u Evropi i svetu poput Salcburga, San Marina, Jerusalima imaju gondolu kao rešenje za brzo povezivanje delova grada, pa će tako i naša gondola biti još jedan način na koji će se povezati Novi Beograd sa Starim gradom - izjavio je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.
Ukoliko uzmemo u obzir da gondola u Londonu dostiže visinu od 90 m, ona u San Marinu čak 166 m, a beogradska svega 15 m, jasno je da od impozantnosti nema ništa. Da li su tih 15 metara visine i oko kilometar dužine zaista sjajna investicija za privlačenje turista?
Srbija će izgubiti 15 miliona evra za izgradnju, koje će veoma teško moći da povrati, dok upis na listu Uneska donosi trajne benefite: promociju i povećanje turističkog potencijala kakav se ne može dobiti ni na jedan drugi način, ali se nudi i dodatna mogućnost za pravom i profesionalnom zaštitom kulturne baštine, kao i za unapređenjem.
Mali lokaliteti u Srbiji, a u okviru ove liste, od izuzetne su važnosti za angažman građana u budućnosti i njegov ostanak na selu i u manjim mestima. Jedan lokalitet na listi Uneska može uz pravilno planiranje i menadžment da hrani čitav manji grad, kažu stručnjaci.
Dvadesetak stručnih udruženja pokrenulo je zahtev da se obustavi izgradnja. Ističu da ne postoji dovoljno dobar projekat koji neće ugroziti Beogradsku tvrđavu. Nadležni odgovaraju da je ideja o izgradnji gondole postojala još pre jednog veka i uveravaju da neće ugroziti nijedan originalni deo utvrđenja. Zahtev da se obustavi izgradnja žičare potpisalo je 13.000 građana.
Predavač na Unesko katedri Univerziteta umetnosti u Beogradu dr Višnja Kisić upozorava da Kalemegdan nije prostor za izgradnju zbog brojnih arheoloških, odnosno istorijskih slojeva.
- Mi imamo obavezu kao stručnjaci, kao građani, kao političari da ih štitimo, ne samo za nas nego i za buduće generacije. Struka je izuzetno složna u tome da ne postoji projekat gondole koji bi mogao da ne naruši Beogradsku tvrđavu - naglašava dr Kisić.
Ode 15 miliona
Gondola koja bi trebalo da spoji park Ušće sa Kalemegdanom koštaće 15 miliona evra, a prema rečima zvaničnika, rok za povratak investicije je šest godina. Planirane cene karata za gondolu, koja će imati kapacitet da preveze 3.000 putnika dnevno taj jedan kilometar pre Save podno Beogradske tvrđave, iznosiće 430 dinara (3,6 evra) za odrasle i 300 dinara (2,5 evra) za decu. Skijališta Srbije zadužena su za izgradnju projekta, a finansiranje većeg dela na sebe je preuzelo Ministarstvo turizma, a deo i grad Beograd.
I Izraelci se bune
Slična situacija sa gondolom dogodila se i u Izraelu nedavno. Grupa vodećih međunarodnih arhitekata apelovala je na Vladu ove države da odustane od kontroverznog plana o izgradnji žičare u jerusalimskom Starom gradu. U pismu upućenom premijeru Izraela Benjaminu Netanijahuu, oko 30 arhitekata pridružilo se brojnim protivnicima tog projekta. Među potpisnicima pisma su čuvene američke arhitekte Tom Mejn i Moše Safdi, rodom iz Izraela.
Oni su žičaru označili kao pretnju "drevnom pejzažu i dragocenom nasleđu", optuživši moćne interesne grupe da prioritet daju turizmu i politici nad verskim i kulturnim vrednostima.
