Podgorica i Moskva - kraj jednog mita (3): Čorba po ukusu Zapada
Izricanje osuđujuće presude u aferi "državni udar" srpskim i ruskim državljanima, kao i opozicionim liderima u Crnoj Gori, bivši predsednik Crne Gore i nekadašnji savezni premijer Momir Bulatović dočekao je u strahu od mogućeg unutrašnjeg oružanog sukoba.
- U crnogorskoj istoriji postoje neki prelomni trenuci kada je nadvladalo odsustvo razuma. Tako je bilo 1941. i '42 godine, kada smo se međusobno ubijali kao partizani i četnici. To se desilo i 1948, u slučaju Informbiroa, i ovo mi je suđenje naviše ličilo na te momente. Poznajem sve te ljude godinama i znam kakve su realne činjenice i jako sam se bojao, i to ne bez razloga, da ne dođe do oružanog sukoba. Čini mi se da presuda predstavlja umirujući kompromis, makar što se tiče glavnih političkih aktera u Crnoj Gori.
Da li to znači da očekujete da će drugostepena presuda biti oslobađajuća?
- Centralno pitanje ovde nije bilo da li su optuženi krivi ili ne. Javnost je znala da nisu krivi i da nije postojao državni udar. Istovremeno, svi znaju da pravosuđe u Crnoj Gori nije samostalno i da ne odlučuje na bazi činjenica i dokaza. Nezamislivo je da neki tajni ruski agent angažuje uličnog prodavca robe koji, dva - tri dana pre tog navodnog državnog udara, treba da spreči, zamislite - Crnu Goru da uđe u NATO!? To su notorne gluposti koje normalan čovek ne može ni da komentariše.
Zašto je ceo slučaj za vas "čorba po ukusu Zapada"?
- Podsetiću vas da je američka ambasadorka mesec dana pre presude izjavila da će suđenje pokazati "maligni uticaj Rusije na prostoru Crne Gore". Priča da Rusija kuje paklene planove protiv drugih država najomiljeniji je narativ zvaničnog Zapada. Ako neko želi pažnju i podršku Zapada, optuživanje Rusije je nezaobilazan prvi korak. Sve dobija na snazi ako se uplete i Srbija, budući da je opštepoznato da su Srbi, ma šta zvanično pričali, uvek "mali Rusi" kojima se ne sme verovati. Od lokalnog je značaja kada se priči dodaju Srbi iz Crne Gore, koji su poznati "remetilački faktor" mlade crnogorske državnosti. Od ta tri sastojka se lako skuva čorba po ukusu Zapada.
Da li se na presudu može gledati kao na simboličan kraj mita o neraskidivim prijateljskim vezama Crne Gore i Rusije?
- Pored Bugara, Crnogorci su jedini narod koji svoje istorijsko postojanje i državnost isključivo duguju Rusiji. U tom neprekinutom lancu ljubavi i saradnje postoji jedan period, od 2000. do 2008. godine, kada je u Crnu Goru došao ozbiljan ruski kapital. Dolazi u divnu, prijateljski nastrojenu zemlju, verski gotovo identičnu, u kojoj ljudi vole Ruse. I tada nastupa period zastoja međudržavnih odnosa, jer se taj odbegli ruski kapital, stečen korupcijom, legalizuje u Crnoj Gori. Tada su stvorene paralelne veze koje su rodile prvi stepen nerazumavanja u Rusiji, pa je Moskva zahtevala da se taj proces prekine. Do prekida je došlo prirodnim tokom stvari, jer su Rusi kapital već "oprali" i otišli dalje.
"Koristan idiot"
Posle uvođenja sankcija Moskvi, pristupanju NATO, pa i ove presude, mogu li Rusija i Crna Gora ponovo da budu na tragu nekadašnjih bratskih odnosa dve slovenske zemlje?
- Ljudi razumeju da je režim u Crnoj Gori, ovisan o gospodinu Đukanoviću, tretiran kao "koristan idiot" za Zapad. Ali, realnost i život idu svojim tokom. Crna Gora vodi zvanično neku antisrpsku politiku, posebno preko Kosova i Metohije, uvodi sankcije Rusiji, a najbrojniji turisti, ljudi koji se u Crnoj Gori osećaju kao svoji na svome, i dalje su Rusi i Srbi. Čini mi se da je crnogorska vlast u ovoj antiruskoj histeriji samo neki nevoljni saučesnik. Oni siromasi i ne znaju šta potpisuju. Njima se iz Stejt departmenta šalje dokument koji treba da potpišu kao saopštenje sopstvene vlade.
Tužilac odbio dokaze
U Srbiji se suđenje nije posebno pratilo, upadljiv je i izostanak reakcije zvaničnog Beograd na presudu, iako su najveći broj optuženih srpski državljani, a utisak je i da ga je i Rusija ignorisala?
- Rusija je jasno zvaničnim putem rekla da nema nikakve veze sa tim. Zvanični dokument Ruske Federacije tužilac je odbio da primi zato što se plaši da bi mogao biti otrovan i da bi mogao proći kao porodica Skripalj! Toliko sam tužan što sam sve to skupa gledao. Osećao sam stid što država koju volim i kojoj pripadam sebi dopustila takvu blamažu da bude, grubo rečeno, kamen u cipeli i Rusije i Srbije za potkusurivanje na krupnijim i važnijim temama.
