Podgorica i Moskva - kraj jednog mita (1): Nas i Rusa 300 špijuna
Promene koje je Crna Gora izvela u poslednje dve decenije na spoljno- političkom planu veliki su istorijski zaokret male balkanske države.
Ako su od sankcionisane, prokazane i usamljene Srbije okretali glavu mnogi, pa i braća Crnogorci, začudo je bilo gledati kako se đetići distanciraju od Rusije i kako ona čuvena izreka: "Nas i Rusa - 300 miliona", nastala na talasu srpske i crnogorske mitomanije, postaje barica u kojoj noge ne mogu umočiti ni potomci najčuvenijih rusofila. A mnogi su baš iz Crne Gore.
Od najsigurnije saveznice carske Rusije na Balkanu u vreme knjaza Nikole, preko najvernijih komunističkih funkcionera koji su radije prolazili "toplog zeca" na Golom otoku ili se pre odricali sopstvene porodice nego Sovjetskog Saveza, zvanična Crna Gora je u 21. vek zakoračila i sa glavom i sa nogama ka Zapadu. Čvrsto i bez sentimenta, i to kao najmlađa članica NATO kojoj ne treba mit o Kosovu, ni Srbija - "drugo oko u glavi", ali ni velika i moćna Rusija.
Prošlonedeljna prvostepena presuda suda u Podgorici, izrečena baš na Dan Evrope i pobede nad fašizmom, 9. maja, na posredan je način optužila i Beograd i Moskvu da su radili o glavi mladoj crnogorskoj naciji i državi.
Podgorički Viši sud proglasio je krivim sve optužene za pokušaj terorizma, među kojima su dvojica Rusa, devet državljana Srbije i trojica funkcionera opoziocionog Demokratskog fronta.
Prema mišljenju suda, plan je podrazumevao hvatanje ili likvidaciju tadašnjeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića, kao i nasilan ulazak u Skupštinu Crne Gore. A sve to kako bi se sprečio ulazak Crne Gore u NATO.
Pohvale presudi ubrzo su stigle sa Zapada, sa akcentom na navodnu rusku ulogu.
"Krivi. Dvojica ruskih obaveštajaca su osuđena za pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, što je još jedan primer nečuvenih ruskih pokušaja da se potkopa evropska demokratija. Rusija je velika zemlja, mora da postoji bolji put", likovao je britanski ministar spoljnih poslova Džeremi Hand.
Zvanična Podgorica je presudu dočekala kao potvrdu da je "sudstvo pokazalo privrženost ustavnoj poziciji samostalnosti i otpornosti na svaku vrstu pritisaka i spoljnih uticaja".
"Crna Gora kao članica NATO pokazuje da je nepokolebljiva na putu integracija i zaštite evropskih vrednosti i standarda", ističe se ovim povodom u saopštenju vlade u Podgorici.
Osuđeni Rusi, Eduard Šišmakov i Vladimir Popov, dobili su 15, odnosno 12 godina robije, najviše od svih. Oni su označeni kao organizatori i finansijeri pokušaja terorizma i nasilnog rušenja vlasti u Crnoj Gori. Njima je presuda izrečena u odsustvu, jer dvojica navodnih pripadnika tajnih ruskih službi nisu dostupni crnogorskim vlastima.
- Bojim se da presuda može predstavljati povod za dalje pogoršanje diplomatskih odnosa Crne Gore i Rusije - prokomentarisao je analitičar Igor Damjanović,
Rusija je negirala umešanost u navodni pokušaj državnog udara, dok se prosečno informisani građani Crne Gore, sledbeno ideološkom opredeljenju, opredeljuju za dve preovlađujuće teze.
Prva - da su Rusi, srpski desničari i domaći Srbi veštom akcijom crnogorskih bezbednosnih snaga zasita sprečeni u pokušaju terorizma. Druga - da se antiruskom i antisrpskom presudom u iskontruisanom slučaju "državni udar" Milo Đukanović dodvorava sponzorima na Zapadu i potkopava srpski deo opozicije u Crnoj Gori.
Amaterizam srpskog žandarma
Osim Bratislav Dikića, nekadašnjeg komandanta srpske Žandarmerije, koji se u pritvoru nalazi duže od dve i po godine, a koji je prvostepenom presudom osuđen na osam godina zatvora, niko od osuđenih nije iza rešetaka, niti im je izrečena mera pritvora. Penzionisani general srpske policije ispao je tako najveći amater među navodnim zaverenicima.
Čelnici opozicionog Demokratskog fronta, Andrija Mandić i Milan Knežević osuđeni su na po pet godina zatvora zbog "učešća u kriminalnoj organizaciji koja je radila na pripremi terorističkog akta". Oni su optužili braću Đukanović da stoje iza politički montiranog procesa, uperenog protiv političkih predstavnika Srba u Crnoj Gori.
Za stvaranje ili učešće u kriminalnoj organizaciji osuđeni su Miloš Jovanović, Kristina Hristić, Milan Dušić, Dragan Maksić i Srboljub Đorđević, koji su takođe negirali optužbe. Osuđene Predraga Bogićevića i Nemanju Ristića, Srbija je odbila da izruči, dok je penzionerka Branka Milić odranije zaštitu potražila u ambasadi Srbije, gde je sačekala i izricanje presude, jer joj raniji pritvor nije ukinut.
