Prst u oko Unesku (2): Šum na vezama odnosi milijarde
Na prestižnoj listi kulturne baštine Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) našlo se i 12 srpskih lokaliteta. Prvi zaštićeni su srednjovekovni kompleks spomenika Stari Ras i manastir Sopoćani, koji su pod zaštitu stavljeni 1979. Sedam godina nakon toga manastir Studenica je "upao" na listu.
Nakon što je Srbija potpisala Uneskovu konvenciju, na listi su se našle četiri svetinje (Visoki Dečani, crkva Bogorodice Ljeviške, manastiri Pećke patrijaršije, Gračanica), kao i ostaci palate Romulijana i srednjovekovni nadgrobni spomenici Stećci.
Zahvaljujući bogatom nasleđu, mnogo više lokaliteta moglo bi da se nađe pod zaštitom Uneska. Lepenski vir čeka više od dvadeset godina da bude upisan na listu svetske kulturne baštine. Prepreku u ovom procesu predstavlja izmeštanje sa originalne lokacije, ali i moguća oštećenja.
Već sedam godina najstarije ravničarsko utvrđenje u Evorpi, Smederevska tvrđava iz 15. veka, koje se prostire na 11 hektara zemljišta, kandidat je za upis na listu svetske baštine. Iako je na preliminarnoj listi, i dalje se procenjuje njena očuvanost.
Kako kažu stručnjaci, put do upisa u Uneskovu listu je dug i težak. Spomenici moraju da ispune određene uslove, da imaju integritet i univerzalnu vrednost vezanu za neko veće područje.
Kako objašnjava za medije Dejan Ristić, istoričar i bivši sekretar za kulturu, Srbija raspolaže i stručnim i logističkim kapacitetima, ali ne uspeva da pozicionira vredne kandidate.
- Nikako da odredimo prioritete u zaštiti i prezentaciji kulturnog nasleđa, a samim tim i one segmente koji se potencijalno mogu naći na Unsekovoj listi. Dakle, to je nešto što predstavlja šum na vezama, čini mi se između stručnjaka ustanova kulture i države - rekao je Ristić.
Srbija, kako ističe, kao da nije svesna značaja šanse da bude što prisutnija na Uneskovoj listi.
- To bi donelo višestruku korist. Kada je reč o prestižu, o tome ne moram ni da govorim. Materijalna dobit bi bila višestruka, jer pored prihoda od turizma koji bi bio povećan, Unesko bi materijalno pomogao očuvanje i sprečio propadanje značajnih spomenika srpske kulture, istorije, tradicije - objasnio je Ristić.
Dodaje da je Srbija zemlja bogata nasleđem, ali i nezainteresovanošću da ga sačuva.
- Mnoge zemlje u inostranstvu će i od najmanje sitnice napraviti turističku atrakciju i učiniti sve što mogu da to što bolje očuvaju, ispromovišu, da budu ponosni. A Srbija ima mnoge značajne lokalitete koje uništava nebrigom. Unesko je značajna institucija kulture, ali da bi ona pomogla da očuvamo nešto, mora da vidi napor da i sami imamo volju da se potrudimo. Zašto bi Unesko brinuo o našem nasleđu, ako mi sami ne brinemo? To je ključni odgovor zašto se mnogi značajni spomenici kulture još nisu našli pod zaštitnom "šapom" Uneska - zaključio je ugledni istoričar.
Imamo šta da ponudimo
Vlada Republike Srbije u budućnosti ima plan da brojne značajne lokalitete predloži za upis u svetsku kulturnu baštinu. Među njima je Caričin grad kod Leskovca, Nacionalni park Đerdap, manastir Manasija, istorijsko mesto Bač, nacionalni park Šar-planine, Đavolju varoš, kao i nacionalni park Tara. Beogradska tvrđava Kalemegdan se ne nalazi na Uneskovoj listi, ali bi se, ukoliko se gondola ne ispreči, mogla naći na toj listi u okviru "Granica Rimskog carstva".
