Poražavajući podaci o neuspehu država (2): Srbija, zarobljena država
Evropska komisija konstatuje da zemlje zapadnog Balkana "pokazuju jasne elemente "zarobljenih država", uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom na svim nivoima vlasti i uprave, kao i veliku isprepletanost javnih i privatnih interesa."
Ova pogubna ocena bi u svakoj zemlji bila znak za alarm, te bi država trebalo ili da demantuje Brisel i protestuje ili bi morala da padne vlada. Ali, u Srbiji to kao da nije tema. Čak se ni građani naizgled ne potresaju, očigledno pomireni u nemoći da nešto menjaju. Poverenje u političke stranke je toliko malo, da se i ne zna ko bi nekakvu promenu uopšte mogao da donese.
Transparentnost Srbija ocenila je, na Međunarodni dan borbe protiv korupcije, da većina mera iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period 2013-2018. nije realizovana, a da i one koje su formalno ispunjene uglavnom nisu donele očekivane rezultate.
- Proklamovana "nulta tolerancija na korupciju" nije rezultirala kažnjavanjem svih zloupotreba - kaže se u saopštenju Transparentnosti.
Za uspešnost gonjenja korupcije su pre pet godina u Strategiji i Akcionom planu postavljeni ne naročito ambiciozni ciljevi - da se za svega 30 odsto poveća broj pravnosnažno osuđenih učesnika u korupciji od ionako malog broja presuda.
Paradoksalno je da poverenje u policiju u Srbiji raste, ali uporedo raste i utisak da je rad policije politizovan i da je ona korumpirana - pokazalo je istraživanje javnog mnjenja. Prema istraživanju čije je rezultate predstavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), šest od deset građana ima poverenja u policiju, čime se srpska policija sada našla u zoni svetskog proseka - između 60 i 90 odsto. U isto vreme, sedam od deset građana veruje da je policija korumpirana dok je za tri četvrtine građana ona podređena interesima politike.
U izveštaju "Javnost Srbije o policiji" navodi se da, iako javnost percipira da postoje visoka politizacija i korupcija u policiji, to ne utiče na poverenje u policiju iz čega se može zaključiti ili da su građani navikli da je korupcija svuda prisutna ili da ne uočavaju da poverenje ne bi trebalo da se povezuje sa korupcijom i uticajem politike na operativan rad policije.
U lošem društvu
U vreme kada je ocenjivano od 0 (najniža ocena) do 10 (najviša), Srbija je 2010. sa ocenom 3,4 među 182 zemlje delila 78. mesto (zapravo od 73. do 85) sa Kolumbijom, Salvadorom, Grčkom, Marokom, Peruom, Tajlandom. Godine 2008. je sa ocenom 3,4 delila 85. (83-91) mesto sa Albanijom, Indijom, Madagaskarom, Crnom Gorom, Panamom i Senegalom. Prošlu godinu smo završili na 72. mestu, a bolje se od nas kotiraju Burkina Faso, Gana, Kuba, Surinam ili Senegal, na primer.
Javni progon
Transparensi internešenel naglašeno ukazuje na dominaciju izvršne nad sudskom vlašću u Srbiji, kada preporučuje da Vlada, skupština i političari ne treba da se mešaju u rad sudskih organa ni tako što će sprečavati krivično gonjenje, ni tako što će tražiti da se neko krivično goni, a pogotovo ne saopštavanjem podataka o hapšenjima i krivičnim postupcima ili plasiranjem takvih podataka u odabrane medije.
Fabrici: Džaba vam zakoni
Šef Delegacije Evropske unije Sem Fabrici izjavio je da brojni međunarodni izveštaji pokazuju dosta nedostataka u radu srpskih državnih organa u borbi protiv korupcije, jer nije dovoljno samo doneti zakone, akcione planove i strategije, nego ih treba primeniti i postići rezultate u praksi.
Korupcija je, kako je naglasio, teška oblast za istragu, jer je teško prikupiti dokaze, "ne postoji žrtva ili metak, balističko veštačenje", a niko nema interese da to javno objavi, pa zato treba pratiti tokove novca kako bi se ta krivična dela otkrila, naročito kod novostečenog bogatstva.
