Poražavajući podaci o neuspehu država (1): Svet okovan korupcijom
Korupcija je ozbiljna bolest društva jer razjeda čitav sistem i, što je možda i opasnije, potpuno urušava poverenje građana u državu, institucije i vlast, te nije retka pojava da pribegavaju populistima koji na teške probleme uvek daju laka rešenja. Tako na vlast dolaze diktatori, premda su oni po pravilu i sami generatori još strašnije korupcije.
Međunarodna organizacija Transparensi internešenel svake godine objavljuje svojevrsne barometre korupcije u svetu, na osnovu čitavog niza podataka. Podaci za 2018. godinu formalno će biti poznati krajem januara iduće godine, ali su preliminarni pokazatelji već sada poznati. I poražavajući su.
Mnogo veliki broj ljudi širom sveta tvrdi da živi u korumpiranom društvu, da vlade ne čine dovoljno da se bore protiv te pošasti, ili da su i same izvor kriminala "bele kragne" kako se to još naziva. Kada se posmatra Evropa, nekoliko zanimljivih fenomena je uočljivo. Gotovo se pravolinijski kontinent može podeliti na Istok i Zapad, s time što su ovi prvi duboko korumpirana društva, a ovi drugi u takozvanoj zoni društveno prihvatljive korupcije kojom se smatra ona koja nije sistemska, već sporadična i, što je posebno bitno - kažnjiva.
Ali ako se pogleda gde se ljudi bune, to je onda Zapad. Tamo se demonstrira, čak i nasilno, što pokazuju i nedavni događaji u Parizu, dok je korumpirani Istok naizgled miran. Nažalost onih koji žive na istoku, taj prividan mir je zapravo ekspreslonac koji ključa i u jednom trenutku će eksplodirati. Nije pitanje da li, već samo kada će se to dogoditi. Zato su rigidna, represivna i korumpirana društva podložna nasilnim prevratima, revolucijama raznih vrsta, katkad zaodenuta u politički problem, a nekad i posledica otvorenog nezadovoljstva naroda svojom vlašću.
Reč "korupcija" istovremeno označava socijalni dinamit, izraz je masovnog nezadovoljstva vladajućim elitama ekonomski, politički i socijalno isključenih jadnika. Ona označava i raširenost socijalne patologije koja ometa razvoj (korišćenje javnih resursa za ličnu korist), kompradorske privatizacije i slično. Ali reč korupcija je i čarobno sredstvo sticanja političkog legitimiteta i populističke manipulacije. Političari su često osumnjičeni za korumpiranost, a još češće se predstavljaju kao krstaški borci protiv nemoralne korupcije.
Kako je izračunat indeks
Korupcija je veoma raširena i kada se gleda kroz naočare ekonomske elite, za koju mnogi inače veruju da se prema pravilima igre odnosi veoma cinično. Indeks percepcije korupcije (Corruption Perceptions Index) međunarodne koalicije Transparensi internešenel objavljen 21. februara 2018. ukazuje na to da je 2017. u većini zemalja bilo malo napretka u suzbijanju korupcije ili ga uopšte nije bilo. Taj indeks je izračunat na osnovu 13 različitih izvora iz 12 institucija koje su u poslednje dve godine merile percepciju korupcije - od Svetske banke, preko vašingtonskog Fridom hausa i Bertelsmanove fondacije do istraživanja Svetskog ekonomskog foruma koje je između 2018. obuhvatilo 14.375 poslovnih rukovodilaca i eksperata u 148 ekonomija u svetu.
Najbolji i najgori
Godine 2017. dve trećine zemalja je na toj skali percepcije korupcije imalo skor ispod 50, a prosečni je bio 43. U poređenju sa prethodnim godinama, takav rezultat nije nov. Novi Zeland i Danska zauzimaju 2017. vodeće pozicije sa najvišim skorom 89 i 88. Sirija, Južni Sudan i Somalija su na najnižem rangu sa skorom 14, 12 i 9. Što se odsustva korupcije tiče, po tom indeksu među svetskim regionima se najbolje kotira Zapadna Evropa sa prosečnim skorom 66. Najgori regioni po tom merilu su Podsaharska Afrika (prosečni skor 32), Istočna Evropa i Centralna Azija (prosečni skor 34).
Beg u laka rešenja
Ispostavlja se da se rasprostranjenost korupcije podudara sa nerazvijenošću, a ova sa ugrožavanjem slobode i sa raširenim uverenjem da korupciju može iskoreniti samo gvozdena metla u čvrstoj ruci koja na prigovore odgovara šamarom. Profesor politikologije na Prinston univerzitetu Jan-Verner Miler u knjizi "Šta je populizam?" naglašava da će populisti uvek tvrditi da isključivo predstavljaju tihu većinu i "prave ljude" i njihove istinske interese, ali ako imaju dovoljno snage, završiće stvaranjem autoritarne države, jer je u suštini populizma suzbijanje pluralizma. Tu se krug priče o korupciji zatvara. Na vrhu indeksa koruptivnosti, kao što čitalac vidi iz prilagođene tabele, među najmanje koruptivnim državama nema autoritarnih režima.
