Nasilje nad ženama u Srbiji (4): Komšijama muzika smeta više od batina
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici stupio je na snagu 1. jula 2017. Reč je o prvom preventivnom zakonu koji za cilj ima sprečavanje dela, a ne samo sankcionisanje onoga što se već dogodilo.
Inspektorka Ljiljana Stojanović iz Odeljenja za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici u okviru MUP-a, ističe da je preventivni zakon sjajna stvar.
- Ako supruga, na primer, pozove policiju i požali se da je muž došao kući pijan, da viče, baca po kući, a još uvek nije fizički nasrnuo na nju, ekipa izlazi na lice mesta. Strah te supruge je opravdan, mi na njega po zakonu moramo da reagujemo. Policijski službenici su prošli obuku kako da postupaju. Suprug koji je potencijalni nasilnik se može privesti u stanicu na osam sati.
Za to vreme policajac treba da prikupi informacije i uradi procenu rizika da li do može doći nasilja može doći. U obzir se uzima da li je on i ranije pretio, je li je bio na primer na ratištu, poseduje li oružje, da li je sklon alkoholu ili narkoticima, da li su prilikom svađe bila prisutna i deca, kolika je učestalost verbalnih sukoba supružnika - objasnila je Stojanovićeva.
Ona je istakla da su iskustva sa primenom ovog zakona pozitivna.
- Davno je prošlo vreme brke policajca, koji zatekne premlaćenu ženu i kaže joj: "Malo te je
Nasilje nad ženama u Srbiji:
čvrknuo, skuvaj mu ručak i smiri se". Toga više nema. Mi smo svesni da nije sve idealno, ali mora se početi nekako. Na kraju krajeva, bolje imati i nesavršen zakon, nego ga uopšte nemati - kaže Ljiljana.
Sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu Nebojša Đuričić ističe da je ovaj zakon tek početak borbe.
- Kada su takvi slučajevi u pitanju, stvari treba posmatrati mnogo šire od zakonskih odredbi. Sve mere koje se izriču nisu kraj, već samo početak. Nasilje nije stvar same porodice, već celog društva. Više imamo prijava za glasnu muziku, nego za nasilje kod komšija. Ako možemo da prijavimo da nam smeta što neko slavi, onda moramo prijaviti i batine. Prijaviti nasilje ne znači automatski da će neko završiti u zatvoru. To jeste ideja ovog zakona: da se reaguje u prvom događaju koji izlazi izvan normalnih okvira komunikacije u porodici. Cilj svih ovih mera jeste da se žrtvi pruži vreme da se ona ohrabri da nastavi život i izađe iz okruženja u kom ne treba da bude - objasnio je sudija Đuričić.
Dodaje da je posao institucija veoma delikatan.
- Naša uloga je složena, jer ulazimo u najintimnije odnose ljude. Ja kao sudija slušam dve strane priče i moram da utvrdim ko je u pravu - kaže Đuričić.
Ističe da razume zašto su građani često kivni jer se predugo čeka na suđenja.
- Jasno je da je problem što suđenje za nasilje počinje tek šest meseci od počinjenog dela. Ipak, iz sopstvenog primera mogu reći da nekada imam i po hiljad predmeta i nemam mogućnost da zakažem ročišta ranije. Dakle, to nije do sudija već do sistema - zaključio je Đuričić.
Mediji često odmažu
Sudija Đuričić ističe da je prašina koja se često podigne u medijima kontraproduktivna.
- Sud mora biti nepristrasan. Moramo čuti obe strane, pa izneti zaključak. A mediji često serviraju činjenice i nameću rešenje, iako je stanje u predmetu drugačije nego što je to predstavljeno. Zato mislim da treba biti obazriv kada se iznosi nešto u javnost. Ne sme se ugroziti pravično suđenje. Ako vi u javnosti kreirate sliku i vršite pritisak, radite protiv nepristrasnog suđenja. Ne kažem da mediji ne treba da budu kontrolori sudova, jer treba, ali ne možete komentarisati odluke ako imate polovične informacije - zaključio je Đuričić.
