Da li slobodno tržište donosi samo boljitak (2): Smrt male trgovine
U danima kada su nas vešti marketinški magovi Lidlove kampanje zaintrigirali reklamom - On je tako visok, a ona je tako niska - omalena trgovinska radnja iz komšiluka stavila je katanac u bravu. Kada smo konačno saznali da dvosmislena reklama znači nisku cenu, a visok kvalitet ponude u Lidlovim prodavnicama, vlasnik radnje iz komšiluka već se dao u potragu za novim poslom, kao i nekoliko radnica koje je upošljavao.
Posle 20 godina rada mali trgovac je uvideo da bije bitku sa velikim zmajevima koji izbacuju vatru, a on nema ni protivpožarni aparat niti zaštitno odelo. Iako se radnja nalazi na Vračaru, gde su mušterije natprosečnog materijalnog statusa, oni kojima nije važna cena svakog proizvoda koji će kupiti, vlasnik je procenio da sebi više ne može da dozvoli luksuz poslovanja sa gubitkom. U konkurenciji hipermarketa koji se više ne nalaze po rubnim delovima grada, već se sve više približavaju gradskom jezgru, mali trgovac gubi bitku čak i u imućnijim četvrtima srpske prestonice.
Nekoliko porodica će tako morati da se dovija u potrazi za novim poslom, ali je zato više stotina ljudi dobilo posao u 16 maloprodajnih objekata Lidla. I to samo u prvom talasu koji je pokrenuo nemački lanac rasprostirući srpskom potrošaču ponudu jeftine robe solidnog kvaliteta.
Drugim rečima, kako kaže narodna poslovica - dok nekom ne smrkne, drugom ne svane.
Stručnjaci se, međutim, i u ovim procenama razlikuju. Neki su saglasni da će veliki trgovinski lanci u potpunosti ugasiti male trgovine iz komšiluka, drugi pak veruju da se to neće desiti.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže da su mnoge analize pokazale da se povećavanjem učešća velikih trgovinskih lanaca smanjuje broj maloprodavaca.
- Zbog toga mali trgovci moraju da pronalaze svoju "nišu", odnosno svoj prostor na tržištu, da zahvaljujući dobroj lokaciji, marketingu, nekom posebnom asortimanu privuku kupce kako bi opstali i razvijali se na tržištu - tvrdi Hanić.
Promet i broj kupaca, procenjuje ekonomista Dragovan Milićević, prvo će pasti u malim trgovinama i radnjama "preko puta" pa će verovatno prodavati samo hleb, mleko i još ponešto dok se ne zatvore.
Profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta priziva u sećanje dolazak prvih velikih maloprodajnih stranih lanaca koje su dovele do toga da male prodavnice u komšiluku budu zamandaljene.
- Danas vidim da jako dobro rade što znači da nema neke bitne razlike između trgovačkih lanaca i malih prodavnica - procenjuje on.
Antimonopolska komisija takođe procenuje da kupci teško menjaju navike u kupovini i da često ostaju verni malim prodavnicama u komšiluku.
Osmehom na cenu
Neki se vlasnici malih trgovina ne daju tako lako. Dušan Sinadinović, vlasnik tri maloprodajna objekta Sinko, najavljuje borbu malih trgovina za svoje parče tržišta. Uveren je da neće biti potisnute.
Prema njegovim rečima, u borbi velikih i malih za svoj deo tržišta, mali će morati da se reorganizuju i udruže kako bi došli do nižih nabavnih cena
- Privlačimo naše kupce ljubaznošću, osmehom i kvalitetnom uslugom - kaže Sinadinović za N1.
Brojke
Građani u maloprodaji godišnje troše oko 60.000 dinara, a u Beogradu je potrošnja 25 odsto veća nego u ostatku Srbije. Najvećih deset maloprodajnih lanaca učestvuje sa 55 odsto u ukupnom prometu u maloprodaji, dok svi ostali imaju manje od jedan odsto tržišnog učešća.
U 2016. godini ukupno tržišno učešće, recimo, Deleza bilo je 21 odsto, a Merkatora, u čijem sastavu su Ideja i Roda, nešto manje - 16 odsto.
