Iza kulisa dodele prestižne nagrade (3): Tolstojev poraz u finalu
O nekom piscu retko ili nikada ne sude savremenici. Naprotiv, oni često mogu biti potpuno smeteni, da vrhunski rad uopšte ne registruju. Ima nekoliko dobrih primera tome, ali ću istaći dva drastična. Recimo, danas veoma malo ljudi zna ko je Sali Pridom, najbolje svetske knjižare nemaju njegove knjige, vrlo retko i književni kritičari znaju ko je on, a po glavi bi se počešali i najbolji studenti svetske književnosti. To je zato što se on u današnjem svetu smatra trećerazrednim pesnikom s kraja 19. veka. I verovatno su u pravu.
A to je prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1901. godine. Dobro, mnogi nobelovci su zaboravljeni, ali je zanimljivo ko je bio u užem izboru Švedske akademije kao direktni rival Pridomu. Bio je to Lav Nikolajevič Tolstoj! I nije dobio nagradu.
To, naravno, ne umanjuje njegovu veličinu nimalo, niti Nobel Pridoma može da spase zaborava. Ali je to dobra slika o sudu savremenika o nekome. A taj sud je prečesto varljiv.
Postoji još jedan drastičan primer. Naime, francuski pisac je napravio mali eksperiment sa jednim drugim nobelovcem. Serž Vole je uzeo 50 stranica romana "Palata" francuskog pisca Kloda Simona (1913-2005) i poslao na adrese 19 renomiranih izdavača u Francuskoj.
Naravno, nije nigde pisalo Simonovo ime. Presuda je bila zastrašujuća.
Kultni roman francuskog pisca nagrađenog Nobelovom nagradom 1985. godine nikome nije pao za oko. Od 19 izdavača njih 12 je rukopis odbilo, a sedam "autora" nije ni udostojilo odgovora. To je, dokazao je tužno Vole, pokazatelj kakvi su izdavači današnjice.
I to ne neki marginalni, već oni najugledniji, s najzvučnijim urednički imenima. Toliko i o urednicima i njihovom sudu.
"Palata" na meti kritike
Neki od urednika našli su se pozvanim da u odbijenici rukopisa primete i šta nije u redu, pa je tako jedan napisao da su "rečenice preduge i izmiču koncentraciji čitaoca", a drugi da "ni radnja ni likovi nisu dobro izgrađeni". Podsećanja radi, "Palata" je roman o Španskom građanskom ratu i smatra se svojevrsnim Simonovim obračunom sa Džordžom Orvelom i njegovim romanom "Omaž Kataloniji". Obojica pisaca su se borili u tom ratu na strani republikanaca, ali s tom razlikom što se Simon borio na strani staljinističke levice, a Orvel na strani katalonskih anarhista.
