Iza kulisa dodele prestižne nagrade (1): Nobel Srbima pusti san
Nobelova nagrada za književnost neće ove godine biti dodeljena. Odnosno, neće je dodeliti Švedska kraljevska akademija potresena skandalom sa seksualnim uznemiravanjem, korupcijom i narušenim kredibilitetom, te serijom ostavki akademika, uključujući i predsednicu Akademije Sare Danius.
Ali, i da je ima, poznato nam je da nijedan srpski pisac nije ni u široj ni u užoj konkurenciji. Ovo znamo, iako je proces nominovanja tajan, a trijaža u odlučivanju sve do finala se iz arhiva vadi tek posle pola veka. Znamo i da je jedini književni nobelovac koji je pisao na srpskom jeziku bio Ivo Andrić koji je tu nagradu dobio 1961. godine (veruje se, u konkurenciji Miroslava Krleže, u silnom lobiranju socijalističke Jugoslavije da neko od njenih najuglednijih pisaca ponese prestižno priznanje) ali kako stvari stoje, neće još dugo niko imati takvu čast. I to ne zato što Srbija nema kandidata, bez obzira na to što našim jezikom govori malo ljudi već zato što ne predlažemo godinama nikoga!
Obično Švedska akademija, prema svojim pravilima da nominaciju predlaže struka, šalje svake godine pismo Odeljenju za srpski jezik i književnost Srpske akademije nauka i umetnosti, Pen centru i Udruženju književnika Srbije. Nekad nekima, nekad svima. Ali, odgovora nikada nema. Sekretar Odeljenja za jezik SANU Predrag Piper jednom je objasnio da je nagrada "ispolitizovana, da se gleda iz koje zemlje autor dolazi, da tu ima raznih začina u šta ljudi neće da se pletu". Akademik Dragoslav Mihailović je još određeniji, pa tako tvrdi da je "stav Akademije da se ne daju nikakvi predlozi ni za manje nagrade, kako ne bi ispalo da predlažemo sami sebe i da se kandidati stalno vrte u krug".
Pred argumentacijom da je i nominacija važna za promociju srpskih pisaca i kulture, Mihailović se ne slaže i tvrdi da "nijedan Srbin nema nikakvu šansu da dobije Nobelovu nagradu iz političkih razloga, pa makar to bio novi Tolstoj ili Andrić". I akademik Matija Bećković je drugačije video tu stvar rekavši da je "bilo nekoliko potencijalnih nobelovaca, pa je bilo nezgodno odlučiti se za jednog".
- To je ostavljeno Šveđanima, tako da se iz principa ne predlaže niko - rekao je Bećković.
Za razliku od Mihailovića, Bećković i nominaciju smatra promocijom srpske književnosti.
- U međuvremenu se ta nagrada kompromitovala, a i mi zajedno s njom. Niti je ona ono što je bila, niti smo to mi - zaključuje Bećković.
Pisac Mihajlo Pantić, član Pen centra, podseća da Švedska akademija ne voli ponavljanje imena kandidata, da to smatra izvesnim forsiranjem.
- A mi imamo dva, najviše tri imena vredna predloga, a čak i da ih imamo, treba reći da su nominacije anonimne - podseća Pantić.
Ako bismo pitali predsednika Udruženja književnka Srbije Radomira Andrića, naša zemlja bi bez srama mogla da nominuje Davida Albaharija, Dragana Velikića, Dušana Kovačevića, Radovana Belog Markovića, Matiju Bećkovića, Ljubodraga Simovića, Mira Vuksanovića ili Dragoslava Mihailovića, na primer.
- Uvek ima neko "ali". U našoj sredini se množimo deleći se. Ako se o nekome progovori, odmah mu se i prigovori. Ali je i potpuno normalno da neki pisci očekuju nominaciju, čak i nagradu. Svi umetnici imaju isto pogonsko gorivo, a to je sujeta - smatra čelnik UKS.
Nekad smo znali šta hoćemo
Svima je dobro poznata činjenica da je Ivo Andrić jedini laureat s ovih prostora. On je 1961. dobio ovo prestižno priznanje, a nakon njega su retki pisci bili predlagani za Nobelovu nagradu za književnost. Ipak, poznato je da su Nobelovom komitetu nominovani i Meša Selimović i Danilo Kiš (čije je ime navodno bilo u koverti, ali je prerano preminuo), kao i Desanka Maksimović, Vasko Popa, te Miodrag Pavlović. U novije vreme samo je Milorad Pavić ulazio u krug za razmatranje, a njega su više godina zaredom nominovali predlagači iz Sjedinjenih Američkih Država i nekih evropskih zemalja.
