Dve decenije traganja za nestalima (3): Živi spaljeni, ali nestali!
Danica i Teodor Samardžija ubijeni su na najsuroviji način. Živi su spaljeni u kući, 1995, u selu Slavsko Polje, u opštini Vrginmost. Zna se gde su u "Oluji" izgubili život, ali njihovih posmrtnih ostataka nema.
Ćerka Nada Bodiroga pokušava 23 godine da otkrije istinu o stradanju roditelja. Ispostavilo se da joj hrvatske vlasti nude kosti životinja umesto posmrtnih ostatak njenih roditelja.
- Posle svih tih razočaranja i poniženja, ne znam čemu da se nadam. Čak su mi u jednom trenutku u policijskoj stanici u Vrginmostu rekli, možda su se oni sami poubijali, pa su neke životinje pojele njihova tela. Koji su to šokovi i poniženja za mene bili - očajna je Nada.
Uzaludno čekanje
Niko od njene šire ili bliže rodbine nije bio učesnik rata, pa ni sanjali nisu da bi se ovako nešto moglo desiti.
- Vest da je Knin pao je u Beograd stigla 4. avgusta, a naši su još 6. i 7. avgusta bili kod svojih kuća. Kolone su prolazile putem Karlovac-Sisak. Kada je u selo stigla vest da se i Vrginmost iselio, svi su, pa i moji spakovali stvari na traktor i krenuli. Međutim, kad je otac čuo proglas tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana da će im biti garantovana bezbednost, odlučio je da ostanu, makar i jedini u selu.
Jedini "greh" to što su Srbi
Od svih institucija, jedino razumevanje ima u udruženju porodica nestalih i poginulih Suza.
- Moj deda, majčin otac je zapaljen u glinskoj crkvi samo zato što je bio Srbin. Tatinog oca su našle ustaše na njivi, vezali ga konjima za repove i tako ga ubili. I tatin tata i mamin tata ubijeni su samo zato što su bili Srbi. Moj tata je imao 19 godina kada su ispratili kralja u Marselj, a on sa veknom hleba iz Beograda krenuo srećan kući, ne znajući šta to znači. U Vinkovcima su zapečatili vagon u kome je bio i četiri godine je proveo u zarobljeništvu. I opet je nastradao na kućnom pragu. Hoću da se zna da su moji roditelji hodali zemljom i da su stradali samo zato što su bili Srbi. Nijedan greh nisu imali.
Nada, koja je i tada živela u Inđiji, znala je da je njeno selo poslednje krenulo. Dane i noći provela je sa ličnom kartom pored autoputa, izvlačeći iz kolone koja se kretala ka Kosovu sve koje zna i čekajući svaki autobus pred Osnovnom školom "Petar Kočić". Zapitkivala je i zagledala, čekajući da se pojave majka i otac.
- Prolazili su meseci, godine. U početku sam se nadala da su živi, ali kada sam dobila slike spaljene kuće, znala sam da se nešto strašno dogodilo. Nisam ništa zasigurno znala dok 2000. nisam u "Politici" videla tekst "General Stipetić 'predvideo' žrtve Oluje". Kada sam pročitala poslednji pasus, ukočila sam se. Pisalo je kako su moji roditelji ubijeni.
Pitanje bez odgovora
- Sastala sam se hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović. Predsedniku Ivi Jospipović sam rekla da od hrvatskog Helsinškog odbora imam informacija je da je vojska kada je ušla u selo zatekla moje roditelje na kućnom pragu, zapalila kuću, a njih žive bacila u vatru: "Zar je vama teško da saznate ko je to uradio? Zna se koja je vojska bila u čišćenju."
Maskiranje zločina
Uz strašan nemir govori da su ostaci ekshumirani na kućnom pragu njenih roditelja 2010, ali je umesto na identifikaciju dobila poziv na međunarodnu konferenciju u Novom Sadu, gde je Ivan Grujić, zadužen za nestale, iz hrvatskog ministarstva branitelja, rekao da imaju devet nepodobnih uzoraka i da je jedan od tih sa zgarišta kuće Nadinih roditelja.
- Bila sam u šoku. Kažu da su ostaci nepodobni za DNK jer su toliko izgoreli. Hrvatski ministar mi kaže ili da čekam bolja vremena ili da preuzmem te ostatke. Čak su mi iz ministarstva iz Beograda rekli - najbolje da preuzmeš ostatke i sahraniš. U meni je nešto proradilo i zatražila sam da mi napismeno dostave da li je reč o fragmentima ljudskog ili životinjskog porekla. Onda su me pozvali da se hitno javim u policijsku stanicu u Vrginmostu jer iz Zagreba sa sudske medicine stalno zovu jer nemaju naše DNK uzorke. Srećom, ponela sam prepisku sa Grujićem, što sam predočila inspektorki u Vrginmostu. Ona je preda mnom pozvala Grujićev kabinet i uključila spikerforn. Sekretarici je rekla sam da donela prepisku i dokaz da sam još ranije dala krv, na šta je Grujićeva sekretarica odgovorila: "Da, oni su dali krv. Ostaci na kućnom zgarištu su životinjskog porekla."
Na narednom sastanku u Beogradu, Nada Bodiroga je sve ovo javno ponovila Ivanu Grujiću.
- Ustao je besno i bez imalo sažaljenja i ljudskosti odgovorio: "Da, ostaci su životinjskog porekla, nemam više nameru sa vama da polemišem, jer ste išli po Hrvatskoj i tražili novinare da biste ispričali svoju priču, a niste došli kod mene." Tu drskost su svi prisutni odćutali. A ja ipak mislim da ostaci koji su našli ljudskog porekla, ali moji roditelji su civili i onda je to ratni zločin. A ovako - nema tela, nema ni zločina.
Smetaju im i prazne grobnice
- Moj otac je za života podigao spomenik svojoj majci, a ostavio je grobna mesta za njega i moju majku. Godine 2011. su mi tražili da platim troškove održavanja groblja. Kada sam rekla da su grobnice prazne, kažu mi - zauzeli ste tri grobna mesta, ako ne platite, mi ćemo dići mermer i prodati, pa ćemo se naplatiti - priča Nada.
