Burna istorija odnosa Srbije i SAD (3): Pupin sačuvao Banat
Srpski naučnici Mihajlo Pupin i Nikola Tesla proslavili su Srbiju u SAD i širom sveta, a zahvaljujući Pupinu, Bela kuća je 1918. istakla srpsku zastavu, a dve godine kasnije tu čast imala je još samo Francuska. Pupin, tada počasni konzul Srbije i prijatelj predsednika SAD Vudroa Vilsona, u to vreme već više od četiri decenije živeo je u Americi i radio kao profesor na prestižnom univerzitetu Kolumbija.
Njegov naučni doprinos razvoju telekomunikacija je bio ogroman, a između ostalog, organizovao je i istraživačku grupu koja se bavila tehnikama detekcije podmornica. Ovog naučnika, Kraljevina Srbija je 1912. imenovala za počasnog konzula u SAD, a sa tog položaja u narednih osam godina, nemerljivo doprineo bilateralnim odnosima i poziciji Srbije u SAD. Pri definisanju granica Kraljevine SHS na Pariskim pregovorima 1919, njegovom zaslugom pobednice u ratu nisu Rumuniji ustupile Banat na osnovu Londonskog ugovora iz 1915.
Za autobiografsko delo "Sa pašnjaka do naučenjaka" dobio je Pulicerovu nagradu, a bio je jedan od osnivača američke NASA.
Američka ambasada u Beogradu na specifičan način mu je odala počast.
- Zahvaljujući jednom od vas pre 100 godina zastava Srbije vijorila se iznad NjhiteHouse
kao i na svim zgradama i javnim institucijama u glavnom gradu SAD - objavili su na Tviteru i postavili jednominutni spot o Pupinu, podsećajući da je bio predsednik američke akademije nauka i počasni doktor 18 tamošnjih univerziteta, ali da nikada nije zaboravio odakle je došao.
Pupin je, kako za "Vesti" objašnjava stručnjak za migracije, profesor Vladimir Grečić u SAD emigrirao 1874, a najveći srpski um Nikola Tesla deceniju kasnije 1884. Bili su deo većeg talasa migracija iz južne Evrope odakle su ljudi trbuhom za kruhom, prelazili Atlantik. Njihovim stopama su potom krenuli mnogi srpski umovi a u talasu odliva mozgova od 90-ih godina samo u SAD je otišlo više od 2.000 doktora nauka. Naše rasejanje nije mala snaga u SAD i mada bi moglo bi da bude jaka spona u bilateralnim odnosima, Srbija to nažalost ne koristi.
O broju američkih Srba ispredale su se priče, pa su procene iz 2005. govorile da ih je milion, a tamošnja srpska udruženja pričala o pola miliona ljudi. Okvirne procene su, kaže Grečić, da je u SAD tek blizu 200.000 građana srpskog porekla.
Naučnik poveo dobrovoljce
Vladimir Grečić, ukazuje i da su se Pupinovom zaslugom, Srbi u Americi priključili sunarodnicima u Prvom svetskom ratu.
- Srpska narodna obnova, osnovana je 1914, a vodio ju je naš naučnik. Srbi u Americi prijavljivali su se kao dobrovoljci i do jeseni 1915, otišlo ih je blizu 2000. Oni su do 1917. išli su ilegalno, jer SAD nisu ulazile u rat zbog velikog broja doseljenih Nemaca trećih po brojnosti, iza Britanaca i Iraca. Te godine Amerika ulazi u rat, a administracija odobrava odlazak dijaspore i daje logistiku, pa dobrovoljci prolaze obuku i kreću put Evrope.
- Možda ovo nekom deluje malo, ali ne zaboravimo da je u drugoj polovini 18. veka lansiran koncept stvaranja američke nacije i nije bilo izjašnjavanja ljudi o poreklu - kaže uz napomenu da im je to omogućeno tek posle 1980. godine.
To je samo jedan od načina kako se broj Srba u SAD gubio. Nestajao je, ukazuje Grečić, i zbog mnogo mešovitih brakova gde se potomci ne izjasne da su Srbi, pa onih koji su treća, četvrta, peta generacija, ali ne navode srpsko poreklo.
- Problem je i što je naša država četiri puta menjala ime, poslednjih decenija, od SFRJ i SRJ, do Srbije i Crne Gore, pa samo Srbije. Tako su se i ljudi izjašnjavali - ukazao je autor knjige "Srpska naučna dijaspora" napominjući da je bilo i onih koji su izbegavali da kažu da su iz Srbije, jer je od sukoba 90-ih godina prošlog veka bila na lošem glasu.
