Burna istorija odnosa Srbije i SAD (1): Bombama po savezništvu!
Sjedinjene Američke Države i Srbija, od ljubavi do mržnje, divljenja do prezira, od partnera do protivnika i nazad... Uspostavljanje, pa prekid diplomatskih odnosa posle savezništva u oba svetska rata, NATO bombardovanje, pa novomilenijumsko povezivanje Vašingtona sa vlašću demokratske opozicije, posle pada Slobodana Miloševića.
Tako je tekla istorija odnosa duga više od 136 godina, na koju je nedavno podsetilo obeležavanje Dana srpske zastave na Beloj kući kada se po nalogu predsednika SAD Vudroa Vilsona 28. jula 1918, srpska zastava, iz poštovanja prema srpskom narodu, zavijorila na institucijama SAD.
Iako su dve zemlje neraskidivo spojili veliki naučni umovi, "američki Srbi" Nikola Tesla i Mihajlo Pupin, razdvajaju ih oprečno gledanje na raspad Jugoslavije, problem Kosova, pa američki zahtevi da se razreši ubistvo državljana SAD trojice braće Bitići i otkriju vinovnici paljenja njihove ambasade u Beogradu.
Kongresmen Ted Po pridodao je i zahtev da se obelodani dokumentacija o suđenju i ubistvu četničkog komandanta Draže Mihailovića koji je "imao značajnu ulogu u spasavanju stotina stranih pilota tokom Drugog svetskog rata, uključujući i američke".
Odnose opterećuje Srbiji sveža vojna agresija 1999. u kojoj je stradalo 2.500 ljudi. Nije bila jedina, saveznici su 1944. čak 11 puta bombardovali Beograd, a poginulo je 1.200 ljudi i više od 5.000 povređeno. Da će o samom koncu 20. veka doći do napada, malo ko je verovao s obzirom na dugu savezničku tradiciju. Ipak, partneri su posle više od veka postali protivnici.
Povratak u istoriju govori da su početne korake imali uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa novoproglašenom Kneževinom Srbijom 1881, tri godine posle oslobađanja od Osmanskog carstva kada su SAD poslale u Beograd ambasadora Judžina Skajlera. Srbija je reputaciju posle Prvog svetskog rata predala Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, krajem 1918, a SAD je ubrzo priznaju, kao i kasnije Jugoslaviju.
Bez obzira na to da li je bila kraljevina ili republika, van države Jugoslavije ili u njoj, kapitalistička ili socijalistička zemlja, odnosi su bili dobri sve do pre tri decenije. Sve se, međutim, sa raspadom SFR Jugoslavije i sukobima, okreće naopačke.
Zapad predvođen SAD uvodi 1992, sankcije SR Jugoslaviji, a sedam godina kasnije prekida diplomatske odnose i dan pre NATO bombardovanja, povlači diplomatsko osoblje. Na njihovo ponovno uspostavljanje nije se dugo čekalo. S padom vlasti Slobodana Miloševića i dolaskom DOS-a predvođenog Zoranom Đinđićem i Vojislavom Koštunicom, krajem 2000, u Beograd stiže ambasador Vilijam Montgomeri.
SR Jugoslavija 2003. menja ime u Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore, a Vojislava Koštunicu na čelu države zamenjuje Svetozar Marović u čije se vreme ta država ugasila.
Mnogi veruju da su SAD bile ključni igrač za pomeranje figura na Balkanu, ne samo u raspadu SFRJ, već i u krojenju mapa, pa i referenduma koji je prethodio otcepljenju Crne Gore pre 12 godina. Već u februaru 2007. novi udar stigao je Srbiji sa samoproglašenjem državnosti Kosova, uz podršku SAD, što je donekle zahladilo odnose dveju države.
Ne zadugo, jer se zvaničnici dve zemlje sreću iako Vašington ne odstupa od podrške Prištini koja je isključivo za nezavisnost, a Beograd je za kompromis, jer kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić "bolje da imamo nešto nego da nemamo ništa".
Posete čuvaju odnose
Bilateralni odnosi su održavani zvaničnim posetama, od 2002. kada je u SAD bio pokojni premijer Zoran Đinđić, pa 2006, Vojislav Koštunica kao premijer, a Boris Tadić kao predsednik. Potpredsednik SAD Džozef Bajden je Srbiju posetio i u vreme Tadića i Aleksandra Vučića 2009. i 2016, a državni sekretar Hilari Klinton je isto učinila 2010. i u oktobra 2012.
Premijer Ivica Dačić se 2013. sastao u SAD sa Bajdenom, a onda državni sekretar Džon Keri poveo delegaciju na Ministarski sastanak Oebsa u Beogradu 2015. Iste godine je kao premijer Vučić u dva navrata boravio u SAD, a prošle godine je išao kao predsednik.
