Srbija u okovima bede (3): Milioneri sirotinji ne veruju
Socijalne i ekonomske nejednakosti predstavljaju jednu od najvažnijih prepreka za održiv razvoj naše zemlje. Srbija je zemlja velikih socijalnih nejednakosti, na jednoj strani imamo izuzetno bogate građane koji uživaju u prekomernom luksuzu, dok na drugom kraju imamo ljude i čitave porodice koji jedva preživljavaju, kaže u razgovoru za "Vesti", Slobodan Cvejić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
- Sirotinje najviše ima na selu, dosta je staračkih domaćinstava koja jedva preživljavaju. To su ljudi koji proizvode hranu za sebe i eventualno nešto prodaju na pijaci - priča Cvejić.
Imućni voze najluksuznije automobile, školuju decu na prestižnim evropskim univerzitetima i žive u vilama. Poseban problem predstavlja koncentracija siromaštva u nekim regionima i društvenim grupama. Srbija ima najveće regionalne razlike u razvijenosti u Evropi. Stopa rizika od siromaštva u Beogradu je oko četiri odsto, dok je u Tutinu, opštini u Raškoj oblasti, taj procenat čak 68 odsto, znači 17 puta više!
- U Beogradu imate velik broj dolarskih milionera, i srednju klasu sa pristojnim prihodima, dok negde u okolini Tutina seoska domaćinstva preživljavaju odgajajući dve koze ili ovce - slikovito objašnjava Cvejić.
Veliki problem je i ogromna beda romske populacije.
- Procenjuje se da čak 80 odsto Roma živi u riziku od siromaštva, a oni čine zvanično dva odsto stanovništva naše zemlje ili oko 147.000, prema popisu iz 2011. godine. Prema nezvaničnim procenama romskih aktivista i organizacija koje se bave romskim pitanjem, taj broj je duplo veći, oko 300.000, ali ne žele svi da se otvoreno deklarišu kao Romi tokom popisa - kaže naš sagovornik.
Siromaštvo i socijalna isključenost Roma se obnavljaju kako zbog njihove loše obrazovanosti i neaktivnosti, tako i zbog tzv. staklenog plafona, nastavlja naš sagovornik. To su diskretni i teško uhvatljivi postupci predstavnika institucija i većinskog okruženja kojim se Romima otežava da se integrišu u društvo: pohađaju školu, zaposle se, obezbede pristojno stanovanje.
Jedna penzija na tri generacije
- Neki porodice gde žive i po tri generacije imaju samo jednu penziju na raspolaganju kao direktan novčani prihod. Naravno da bi preživeli ljudi rade i na crno, ali takvi poslovi su uvek rizičniji i krše razna prava koje bi zaposleni trebalo da imaju - kaže Cvejić.
