Psihološki profil plaćenih ubica (1): Ledeno srce lovaca na glavu
Crna serija likvidacija na beogradskom asfaltu, po Crnogorskom primorju i gradovima BiH ne prestaje već mesecima. Sve je teže prebrojati broj ubijenih, ranjenih, dignutih u vazduh žrtava kriminalnih obračuna, a stiče se utisak da se više ne zna ko je sa kim u ratu. Pominju se škaljarski i kavački klan, klanovi Luke Bojovića i braće Šaranović, srpski kriminalci povezani s navijačkim grupama i vrhom srpske vlasti koji se mešaju u ove sukobe. Čak i stručnjaci za kriminal imaju sve manje odgovora.
Ko su plaćenici koji povlače oroz, pritiskaju dugme na mobilnom da aktiviraju eksploziv. Kakav je psihološki profil krvnika srpske mafije? Plaćene ubice nisu, naravno, novina za Srbiju i region. Posle raspada SFRJ i ratova kriminal je u regionu buknuo, a potreba za uslugama egzekutora postala je, nažalost, česta potreba.
Desetine plaćenih ubica, slobodnjaka ili članova različitih mafijaških grupa za novac su ubijali i ubijaju čim im se plati. Nekada su radili za državne službe, Udbu i za nju likvidirali političke protivnike širom sveta. Dobro obavešteni tvrde da to nisu prave plaćene ubice već atentatori u službi države.
Većina plaćenih ubica radi za neku od organizovanih kriminalnih grupa. Njihov identitet se najčešće krije i od samih članova klana. Samo šef i najbliži saradnici znaju ko su oni. Uprkos opštem uverenju da su plaćene ubice iskusni bivši vojnici ili policajci, među njima ima mnogo i običnih kriminalaca, koji su karijeru sa one strane zakona započeli sitnim lopovlucima, pa uplovili u teži kriminal.
Među ovim kriminalcima, verovatno zbog manjka iskustva, često prilikom plaćenih ubistava dolazi do grešaka, pa ili žrtva preživi ili strada slučajni prolaznik, a čak se desi da se ubije potpuno pogrešna osoba. To najbolje ilustruje slučaj Zodijak. Pre desetak godina plaćeni ubica, inače sitni kriminalac iz jednog sela na Zlatiboru, ušao je u kafić Zodijak na beogradskom Senjaku i ispalio nekoliko metaka u košarkaša Jovana Manovića, koji je odmah preminuo.
Dugo se policija mučila sa motivom napada na sportistu koji nije imao nikakve veze s kriminalom. Ubrzo se ipak otkrilo da je Manović ubijen greškom, a da je prava meta bio Goran Marić, vođa jedne beogradske kriminalne grupe. Ubica je pomešao Marića sa Manovićem i pucao u nedužnu osobu.
Ubrzo su uhapšeni plaćeni ubica Milanko Ivanović i naručilac Bojan Baćković iz Užica. Obojica su dobili po 20 godina robije. Marić je tada preživeo atentat jer se, kad je Ivanović ušao u baštu kafića, sagnuo da uzme naočare za sunce koje su mu ispale.
Drugi put nije bio te sreće. Dve godine kasnije njegovo ugljenisano telo nađeno je u spaljenom džipu u blizini Beograda. Ubice nisu otkrivene.
Prema rečima psihologa Aleksandra Šibula, plaćene ubice su ljudi s ozbiljnim poremećajem ličnosti, odnosno sociopate i psihopate, koje nemaju nikakav osećaj empatije ili bola za drugog, već isključivo za sebe. Kod njih je poremećen sistem vrednosti.
- Zbog toga oni ne vide nikakav problem u tome da ubiju nekog, to je za njih samo posao, čisto profesionalna stvar - kaže Šibul.
Kako dodaje, na ovakve osobe utiče genetika, ali i porodično okruženje u detinjstvu.
- Klinički psiholog Simon Baron Koen je uspeo da dokaže genetsku predispoziciju kod ubica tako što je izdvojio gen, koji utiče na to da se određeni enzimi ne luče u mozgu, a koji je zadužen za empatiju. On se javlja kod sociopata - objašnjava Šibul.
Snajper i eksploziv
Takozvani hitmeni s Balkana koriste različita sredstva za ubijanje. To najčešće zavisi da li imaju prethodnu vojnu obuku, pa ukoliko su se bavili eksplozivima, koriste podmetnute bombe, ukoliko su bili snajperisti, koriste ovo oružje, ali najčešće koriste stari oprobani metod "sačekuše" i pištolj.
Najčešće pucaju iz automobila u pokretu, podmeću eksploziv ispod vozila ili žrtvu nišane snajperom.
Pitbul dobio 30.000 evra
Iz ovog mračnog sveta pouzdane informacije su vrlo retke, a s obzirom na to da plaćene ubice retko izlaze pred sud, a i oni kojima se sudi ne priznaju zločin, pouzdanih saznanja o cenama nema. Jedan od retkih koji je na sudu govorio je Saša Cvetanović, zvani Pitbul, ubica Nikole Bojovića, koji je priznao da je plaćen 30.000 evra. Nakon likvidacije novinara Ive Pukanića u Zagrebu, hrvatska policija je došla do saznanja, da su likvidatori i organizatori ubistva, trebalo da budu plaćeni između 300.000 i 500.000 evra. Svakako, cena ubistva zavisi od "važnosti" ličnosti. Lokalni kriminalac može da bude plaćen i samo nekoliko hiljada evra, dok vrhunski "profesionalci" za likvidaciju vrlo moćne osobe "zarade" stotine hiljada evra.
