Za i protiv predloženog Zakona o presađivanju organa (4): Trka sa vremenom
Ljudi se najčešće plaše momenta kada se donosi odluka da je osoba pogodna za doniranje organa. Naime, da bi neko bio donor lekari mu moraju konstatovati moždanu smrt. Većina ne razlikuje moždanu od kliničke smrti ili kome, a slušali su priče o tome kako su se neki ljudi vratili u život iako su ih proglasili mrtvima. Otud strahovanje da bi se i pre odlaska na onaj svet mogli naći na hirurškom stolu.
Doktorka dr Emilija Nestorović, načelnica Odeljenja intenzivne nege za transplantaciju srca KCS, objašnjava da su moždana smrt, klinička smrt i koma različiti pojmovi, te da su strogo utvrđena pravila određivanja moždane smrti.
Za i protiv predloženog Zakona o presađivanju organa:
1. Humanost u senci straha i predrasuda
- Moždana smrt nastupa kada je mozak mrtav, a ostali organi rade veštački. Ukoliko nakon 48 sati ne dobijete pristanak za transplantaciju, čak ni ti aparati ne mogu pomoći da održite organe - kaže ona.
Laički rečeno, kada mozak otkaže, ubrzo otkaže i srce, ali dok se to ne desi u tih 48 sati, lekari-koordinatori nastoje da kroz delikatan razgovor sa porodicom pacijenta dobiju saglasnost za uzimanje organa. Važno je da se to uradi dok još srce radi jer su tada organi prokrvljeni. Čim prestane cirkulacija u njima, oni brzo propadnu i nisu adekvatni za transplantaciju.
Menjati svest uz poznate
Menjati svest, odagnati strah i predrasude i probuditi kod ljudi želju da pomognu drugom živom biću je spor proces. U edukaciji su uključeni doktori, ceo zdravstveni sistem, ali i poznate ličnosti sa kojima se deo javnosti lako identifikuje. Tako smo bili u prilici da gledamo mladog glumca Petra Strugara kako poziva sunarodnike da se uključe u akciju "Produži život", ili Dragana Bjelogrlića koji je još pre neku godinu pozivao državu da u Srbiji uvede podrazumevajuću saglasnost.
Donorske kartice su rado pred kamerama, svesni da njihova popularnost može da ima stimulišući efekat na neodlučne, potpisali i glumci Branka Katić, Radoš Bajić, proslavljeni košarkaš Vlade Divac, doajen srpske političke scene Dragoljub Mićunović. Upravo njegove poodmakle godine govore o tome da zahvaljujući napretku medicine više nema starosnog ograničenja za donora.
Jedan donor osam života
Od početka godine u Srbiji je bilo svega 11 davalaca organa. Od njih je uzeto ili, kako se to stručno kaže, eksplantirano 30 organa. Od tog broja, 16 pacijenata je dobilo nove bubrege, sedam jetru, a petoro u svom grudnom košu nosi tuđe srce. Bubrezi, jetra i srce su unutrašnji organi čiju transplantaciju obavljaju srpski hirurzi.
Jedan donor može da spase čak osam života. Trenutno na listi čekanja za transplantaciju organa u Srbiji čeka oko 2.000 ljudi. Polovina njih čeka rožnjaču.
