Za i protiv predloženog Zakona o presađivanju organa (1): Humanost u senci straha i predrasuda
Već godinama Dnevnik Radio-televizije Srbije nedeljom emituje prilog o doniranju organa. Javni servis je glavni medijski nosilac projekta "Produži život" u kojem se apeluje na svest građana o značaju transplantacije organa. Gledaoci se edukuju šta znači biti donor, zašto je to važno i koliko zaostajemo u odnosu na druge zemlje.
Uključene su i poznate ličnosti kao promoteri i potpisnici donorskih kartica. I pored svih tih aktivnosti, Srbija i dalje kaska i pri dnu je evropske liste po broju ljudi koji su za života izrazili želju da se u slučaju moždane smrti njihovi zdravi organi mogu ugraditi u drugog čoveka i na taj način mu pružiti šansu za novi život.
Statistika kaže da je poželjno imati deset donora godišnje na milion stanovnika. To znači da bi u Srbiji, da bi obezbedili dovoljno organa za domaće pacijente, trebalo godišnje da bude 75 donora. Prošle godine ih je bilo 40, što je inače napredak u odnosu na prethodni period.
U poslednji čas
Nažalost, sagovornice "Vesti" iz Uprave za biomedicinu nisu dale saglasnost da se njihove izjave objave kao deo naše teme, nezadovoljne
pristupu temi i navođenju da je Srbija na dnu evropske liste po broju donora, podatak koji je u internet eri lako proveriti. To je razlog što smo u poslednjem momentu morali da koristimo citate drugih lekara iz drugih medija.
Izvinjavamo se čitaocima i kolegama.
Poređenja radi, susedna Hrvatska je samo u 2016. imala 150 darodavaca, što ih svrstava među vodeće zemlje u svetu po broju doniranih i transplantiranih organa na milion stanovnika. Hrvati, iako ih ima skoro upola manje, obezbedili su 35 donora na milion stanovnika, što je daleko iznad proseka kojem Srbija teži.
Kako bi se odmakli od začelja koje ukazuje na socijalno-zdravstveno nerazvijenu svest građana, država je rešila da predloži novi Zakon o presađivanju ljudskih organa. Novim rešenjem uvodi se pretpostavljena saglasnost. Drugim rečima, polazi se od toga da su svi građani saglasni da budu davaoci organa, izuzev onih koji su se prethodno decidirano izjasnili da su protiv. U prvi mah, ovako objašnjena podrazumevajuća saglasnost je unela strah kod jednog dela javnosti. U suštini, ništa se mnogo neće promeniti, jer i u slučaju da se pacijent nije za života izjasnio, konačnu reč o tome da li se njegovi organi mogu donirati daće porodica
- Suština ovog zakona jeste da smo otvorili jednu tabu temu i krenuli u informisanje naših građana, sa stanovišta struke, kroz medije, kroz obraćanja pacijenata, određene tabu teme se otvaraju i rešavaju - kaže dr Emilija Nestorović, načelnica Odeljenja intenzivne nege za transplantaciju srca KCS.
Razmišljalo se i o opciji da se onim građanima koji odbiju da budu donori uskrati transplantacija, ukoliko bi njima zatrebao tuđi organ, ali su pisci zakona odustali od nje.
- Suština jeste da svaki građanin razvije nivo humanosti i svesti. To je ipak humani čin. Opcija je da je vaša porodica ta koja će na kraju dati konačnu odluku - kaže za N1 dr Nestorović.
Čitajući po starom običaju samo naslove, a ne i objašnjenja ispod njih, neki građani su već sebe mogli da zamisle na hirurškom stolu, kako ga ljudi u belom seciraju i vade sve ono što na tržištu organa ima cenu. Istina je, međutim, kudikamo manje dramatična.
Šta više, važno je istaći da se u odluci o doniranju moraju saglasiti svi članovi najbliže porodice pokojnika. Tako se navodi slučaj kada su se sinovi i suprug saglasili da se organi doniraju, ali je sestra pokojnice bila protiv. I sestrina je bila poslednja.
Sličan slučaj je bio i kada je dečak iz Valjeva poginuo vozeći motocikl. Roditelji su dali saglasnost da se njegovi organi doniraju, ali se pojavio ujak koji ga je othranio i koji se tome usprotivio. Ovi primeri se ističu baš zato što u delu javnosti postoje sumnje da bi priča oko doniranja mogla da izrodi zloupotrebe. Podatak da će se i dalje slediti volja porodice pokojnika trebalo bi da eliminiše strahove nevernih Toma.
Delu građanstva, međutim, ne manjkaju teorije zavera. Još im odzvanjaju zastrašujuće priče o trgovini organima Srba na Kosovu i nestalim bebama te im nije tako teško da poveruju u jednu sistemsku zaveru unutar zdravstvenog sistema, čak i kada se navodi podatak da više od 100 ljudi uključeno u proces transplantacije.
Ako već čovek ne može da pronađe u sebi motiv humanosti da bude donor, u Upravi za biomedicinu navode podataka da je dvadeset puta veća šansa da vam zatreba organ, nego da budete njegov davalac.
Kazne zatvora
U novom predlogu zakona predviđene su kazna zatvora od dve do deset godina za sve one koji nude na prodaju sopstvene ili tuđe organe, kao i za osobe koje vrbuju, prevoze, predaju ili na bilo koji način posreduju u postupku presađivanja ljudskih organa. Ista zatvorska kazna preti osobama koje učestvuju u presađivanju ljudskog organa primaocu koji se protivio darivanju organa, kao i lekarima koji upotrebe organ davaoca koji se tokom života protivio darivanju ili su to učinili članovi njegove porodice.
