Iza kulisa srpsko-turske saradnje (2): Iz inata bolja budućnost
Više od četiri veka života Srba pod Turcima su ostavili dubok trag u našoj kulturi. Od brojnih turskih reči, uticaja na narodnu muziku u južnoj Srbiji, gastronomiju, pa do novog doba kada su Turci u vrhu po broju poseta turista Srbiji i obratno, naravno u srazmeri veličine naroda, odnosi dva naroda i dve zemlje su očigledno u fazi da preovladava uverenje da istoriju treba ostaviti istoričarima i to ne samo onu iz 14. veka, već i pitanje raspada Jugoslavije, NATO intervencije i priznavanja Kosova, a budućnost zasnivati na trgovini, saradnji, slobodi kretanja ljudi, roba i usluga.
I taj model funkcioniše. U Srbiji je registrovano oko 400 privrednih subjekata čiji su vlasnici iz Turske, a oko 50 njih i aktivno posluje. Za 11 meseci 2017. godine, trgovinska razmena veća je za oko petinu nego u istom periodu 2016. Očekuje se da će ove godine razmena dostići milijardu evra. Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije kaže da je konkretan rezultat posete dogovor o proširivanju slobodne trgovine s Turskom, u kome se praktično dolazi do povećanja kvota za izvoz srpskih proizvoda u Tursku.
- Pre svega imamo kvotu od 5.000 tona goveđeg mesa koje možemo da izvezemo, povećane su kvote za suncokret, suncokretovo ulje, zamrznuta testa, zamrznuto voće, povrće i mak, što su proizvodi koji su nama značajni jer su traženi u Turskoj, a mi imamo da ponudimo - navodi Đurđević.
Napretka ima i u oblasti turizma. U prvih jedanaest meseci prošle godine, Srbiju je posetilo gotovo 96.000 Turaka. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić navodi da su turski turisti na drugom mestu po broju dolazaka u Srbiju.
- Beograd je destinacija gde oni najradije dolaze i najveći broj stranih turista koji posećuju Beograd su upravo turski turisti. Siguran sam da će se ovaj trend nastaviti i u narednoj godini a ovakve posete samo tome dodatno doprinose - navodi Ljajić.
U Privrednoj komori kažu da je za turske kompanije Srbija privlačna iz dva razloga.
Ipak deficit
Takođe, govorilo se i o tome da će turski investitori u Srbiji graditi i fabriku u Kraljevu za proizvodnju džinsa, ali i još nekoliko fabrika. Mediji su pisali da je turska TAI grupa zainteresovana za izgradnju hotela u Beogradu, koji bi bio deo poznatog lanca For sizons. Međutim, bez obzira na toliko interesovanje turske strane za Srbiju, ono što je činjenica jeste da, kada je reč o robnoj razmeni, Srbija ima deficit s Turskom, odnosno manje izveze u nju, nego što iz nje uveze.
- Prvi je geografski, dakle blizu EU, blizu tim glavnim putevima, praktično Koridoru 10 gde su uglavnom njihove investicije locirane i sama činjenica da Srbija pregovara oko članstva sa EU čini to da njihove kompanije mogu da budu deo tog ekonomskog sistema a to je za njih značajno - objašnjava Đurđević.
Dodaje i da Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i uskoro sa Evroazijskom ekonomskom zajednicom, čime, kako ukazuje, pozicioniranje kompanija u Srbiji im omogućava da bescarinski izvoze i u EU i u Rusiju.
Autoput pomirenja
I tokom prethodnih susreta dvojice šefova država, Vučića i Erdogana, jedna od glavnih tema bio je auto-put koji bi povezao Sarajevo i Beograd. Jedna turska delegacija proteklih meseci bila je u Beogradu kako bi radila na tehničkim pitanjima i ispitivala maršrutu ove saobraćajnice, u okviru priprema studije izvodljivosti. Bilo je reči i o finansiranju projekta. Vlada u Ankari duboko veruje da bi dublje infrastrukturno povezivanje pomoglo u relaksiranju odnosa Srbije i BiH.
Bosanska veza
Međutim, ekonomija nije jedina oblast kada je reč o saradnji Srbije i Turske, već i politika, koja bi mogla da koristi obema stranama. Najpre, trebalo bi uzeti u obzir uticaj Turske na Bošnjake, pre svega u BiH, ali i na čitavom Balkanu jer je očito njeno osnaživanje položaja na ovim prostorima. Srbiji bi saradnja sa Turskom moglo da ide u prilog i kada je reč o nerešenoj granici sa BiH, na čemu inače insistira EU, i što bez saradnje dve zemlje neće moći da se privede kraju. U tom smislu značajan je uticaj Turske i na bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića, što bi moglo da pomogne u smirivanju tenzija na relaciji Sarajevo-Beograd.
