Klimatske promene istinska opasnost za čovečanstvo (6): Spas na Himalajima
Nekoliko glečera na planinskom vencu Karakoram, deo Himalaja, suprotstavljaju se globalnom trendu otopljavanja i - dobijaju na masi, saopštili su francuski istraživači, nakon proučavanja satelitskih podataka. Razlog tome je nepoznat, jer glečeri u drugim delovima Himalaja gube masu, što je globalni trend, zbog zagrevanja.
Region Karakorama, površine 5.615 kvadratnih kilometara, slabo je proučavan zbog svoje izolovanosti, iako je glavni izvor vode za više od milijardu ljudi.
Klimatske promene istinska opasnost za čovečanstvo:
Na Himalajima se nalazi najveće ledeno telo na našoj planeti, izuzev polarnih kapa, koje se izliva u velike svetske reke, poput Ganga i Bramaputre, od kojih zavise mnogi stanovnici regiona.
Himalajski glečeri i globalno otopljavanje tema su mnogih naučnih debata još od 2007, kada se u izveštanju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPČ) našla, iako pogrešna, tvrdnja da bi led iz većine delova ovog regiona mogao nestati do 2035.
Iako se često tretira kao deo Himalaja, Karakoram je tehnički zaseban deo, u kojem se nalazi drugi najviši vrh na svetu - K2. Dobar deo ovog regiona je nepristupačan, što otežava njegovo proučavanje.
Škrti podaci
Jasno je, međutim, da je ovaj trend u suprotnosti s drugim delovima šireg regiona Himalaji-Hindu Kuš, u kome živi oko 210 miliona ljudi i gde su glečeri zaliha sveže vode za oko 1,3 milijardi stanovnika u rečnim dolinama. Krajem prošle godine, Međunarodni centar za integrisani razvoj planina (ICIMOD) objavio je podatke koji pokazuju da se na 10 glečera, koji se stalno proučavaju, stopa gubitka leda udvostručila od 80-ih godina. S druge strane, podaci iz ovog regiona su veoma škrti, jer je tu reč o svega 10 proučavanih glečera, od njih više od 54.000.
Naučnici Nacionalnog centra za naučna istraživanja i Univerziteta Grenobl otkrili su da je između 1999. i 2008. masa glečera beznačajno narasla, iako su uočene velike varijacije između pojedinih glečera.
Usijana budućnost
Prošlogodišnji jul bio je vreo u većem delu sveta, a u SAD i Iranu skoro svakodnevno "padaju" temperaturni rekordi od preko 50 stepeni Celzijusovih. Zemlja se zagreva 140 odsto brže nego što je to bilo očekivano, pokazuju najnovije klimatske studije objavljene u časopisu "Klimatski žurnal".
Novi podaci sistema za obradu podataka sa Nasinih satelita (Remout Sensing Sdžistems) pokazuju da su se niži delovi atmosfere od 1998. godine do danas zagrevali mnogo brže nego što su to pokazala ranija istraživanja. Druga studija, pak, pokazuje da bi se trendovi zagrevanja Zemlje uskoro mogli značajno ubrzati.
