Klimatske promene istinska opasnost za čovečanstvo (4): Samo će nas čudo spasiti
Ekolozi upozoravaju da će globalni porast temperature od četiri stepena Celzijusa do 2100. godine dovesti do porasta nivoa mora između 52 i 98 centimetara i nestanka obalskih područja i u tom slučaju izumreće mnoge životinjske i biljne vrste, a teško će biti pogođena poljoprivreda. Rast temperature neće biti ravnomeran - prema sadašnjim predviđanjima, prosečni globalni rast od četiri stepena značio bi rast od 10 stepeni Celzijusa na Arktiku i u zapadnoj i južnoj Africi.
- Nedavno smo prešli dozvoljeni nivo ugljen-dioksida u atmosferi, a to znači podizanje prosečne temperature u svetu za 3,2 do 5,4 stepena - upozorava predsednik Svetske banke Džim Jong Kim.
Klimatske promene istinska opasnost za čovečanstvo:
Podizanje temperature dovešće do ekstremnih toplih talasa, smanjivanja svetskih zaliha hrane, narušavanja biosfere i podizanja nivoa mora koje može ugroziti mnoge živote - navode stručnjaci i ističu da je zagrejavnje Zemlje otišlo toliko daleko da "samo čudo može zaustaviti katastrofu koja se sprema čovečanstvu".
Oliver Geden, analitičar na nemačkom Institutu za međunarodna i bezbednosna pitanja, okrivljuje političare.
- Oni žele samo dobre vesti. Političari žele da čuju da je moguće postići cilj od maksimalno dva dodatna stepena zagrevanja te da je to ostvarljivo bez smanjivanja zagađenja u bliskoj budućnosti - napominje Geden.
Klimatske promene su dugotrajne promene u statističkoj raspodeli klimatskih faktora, u vremenskom periodu od decenije do milion godina. Poslednjih godina brojne naučne studije dokazale uticaj klimatskih promena povezanih s globalnim otopljavanjem. Posledice su ogromne - globalno otopljavanje može izazvati više od 500.000 smrti u 2050. godini u svetu zbog promena u prehrani, prenaseljenosti i pada poljoprivredne proizvodnje, navodi se u studiji objavljenoj u naučnom časopisu "Lanset".
Šokantna studija
Ovo je prva studija koja je proučavala učinak klimatskih promena na režim prehrane i telesnu težinu ljudi kao i broj smrti koji bi time rezultirao u 155 zemalja u 2050. godini. Dosad su se brojne studije usredsredile na bezbednost hrane, ali malo je onih koje su proučavale šire efekte poljoprivredne proizvodnje na zdravlje, kaže šef studije, Marko Springman s Univerziteta Oksford.
