Žene u politici (1): Čelične dame drmaju planetom
Ako hoćeš neki posao da završiš, daj ga ženi, kaže jedna izreka. Nije poznato da li se u Nemačkoj birači vode tom logikom, ali poverenje ipak daju Angeli Merkel, koja ne samo da čvrstom rukom drma državom, već je opisuju kao "de fakto" šeficom Evropske unije, najmoćnijom ženom na svetu i liderom slobodnog sveta. Njena čvrstina u upravljanju bacila je čak u senku i najpoznatiju evropsku političarku, čuvenu čeličnu lejdi Ujedinjenog Kraljevstva, prvu ženu predsednicu Konzervativne stranke i prvu koja je preuzela vođenje vladom Velike Britanije Margaret Tačer. Zanimljivo da su i Merkelova i Tačerka diplomirale hemiju.
Globalno gledano, iako deluje da žene danas lako dolaze na visoke političke pozicije, to je zapravo prava retkost. Podaci Ujedinjenih nacija iz oktobra 2017. pokazuje da su samo 11 žena na svetu predsednice, a 12 premijerke (računajući i situaciju objedinjenih funkcija).
U Velikoj Britaniji tek 2016. godine se pojavila Tereza Mej, druga čelična lejdi, kako je nazivaju britanski mediji. Na funkciju je došla kad je njen stranački kolega dan nakon Bregzita, suočen s odlukom građana da žele da napuste EU i da će taj proces biti težak, izašao pred medije i poručio zemlji je "potrebno sveže liderstvo". I - otišao.
U Evropi njih dve nisu jedine žene sa najvećom odgovornošću u zemlji. Kormilo Švajcarske vodi Doris Lojthard. Dalja Gribauskajte je deveta po redu i prva dama na mestu predsednika Litvanije. Erna Solberg je premijerka Norveške i lider desno orijentisane Konzervativne stranke punih 13 godina. Mari-Luiz Koleiro Preca je predsednica Malte od 2014. godine. Konzervativka Beata Šidlo je premijerka Poljske od 2015, a estonska političarka Kersti Kaljulaid predsednica svoje zemlje od 2016, prva žena i najmlađa osoba na toj funkciji od kada je Estonija proglasila nezavisnost 1918. Ovaj trend prešao je i u naše krajeve. Aktuelni predsednik Hrvatske je žena, Kolinda Grabar Kitarović. A i Srbija je dočekala da u svojoj istoriji ima prvu premijerku, Anu Brnabić, izabranu na funkciju juna ove godine.
Procenat žena u parlamentu
1. Ruanda 61,3 %
2 Bolivija 53,1%
3 Kuba 48,9%
4 Island 47,6%
5 Nikaragva 45,7%
6 Švedska 43,6%
7 Senegal 42,7%
8 Meksiko 42,6%
9 Finska 42,0%
10 Južna Afrika 41,8%
Kad je reč o ministarstvima, tek 18,3 procenta takvih funkcija u svetu vode žene. Gledano kroz resore, najčešće im se poveravaju ekologija, energija, socijalni sektori, obrazovanje i pitanja porodice. Ako se posmatra broj žena u svetskim parlamentima, samo u dve države na svetu ima ih više nego muškaraca. Nije reč o državama Zapada, već o afričkoj Ruandi gde su 61,3 odsto predstavnika žene i u središtu Južne Amerike, odnosno Boliviji gde je čak 53,1 procenat parlamentaraca ženskog pola.
Na ukupnom spisku zemalja sveta, Srbija je po ovom kriterijumu na 30. mestu sa 34,4 odsto žena u parlamentu, odnosno 86 poslanica. Ili, poređenja radi, tačno između Belorusije i Ugande. S druge strane, u državama Katar, Vanua, Jemen i Mikronezija nema žena u politici.
Osim u foteljama, pripadnice nežnijeg pola su se uspešno pokazale i kao odlučni lideri opozicije. Francuskinja Marin le Pen, najmlađa ćerka Žan-Mari le Pena je pravi primer. Po profesiji advokat, kao predsednica Nacionalnog fronta, na ovogodišnjim izborima vodile je oštru borbu sa kandidatom partije En Marće! Emanuelom Markonom, osvojivši 33,9 odsto glasova.
Aktuelna liderka Mjanmara Aung San Su Ći za poslednjih 20 godina 14 je provela u kućnom pritvoru. Kad je puštena 1995, poručeno joj je da ako napusti zemlju, neće moći da se vrati. Nije se viđala ni sa suprugom, koji je preminuo u Londonu, jer mu nije bio dopušten dolazak u Mjanmar. Dobitnica Nobelove nagradu za mir 1991, dočekala je promenu vlasti u svojoj zemlji. U ovom tekstu "Vesti" istražuju kako je biti političarka u zemljama bivše Jugoslavije.