Srpska znamenja rasuta po svetu (1): Država otpisala i Miloša Velikog
Bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije uspeo da izbegne porugu na sopstveni račun zbog čestih uručivanja ordenja. Tokom petogodišnjeg mandata dodelio je čak 1.210 ordena, medalja i spomenica. Inflacija odlikovanja i odlikovanih umanjila je njihovu vrednost i značaj što nije bio slučaj sa ranijim vremenima, pogotovu sa jednim ordenom koji je sticajem istorijskih okolnosti kratko potrajao, a proteklih dana se našao u centru pažnje.
Za nepunih pet godina koliko je dodeljivana, Medalja Miloša Velikog prvog i drugog reda je uručena 22 puta. Odlikovanje je ustanovljeno u vreme kralja Aleksandra Obrenovića poslednjeg dana 1898. godine i dodeljivalo se do Majskog prevrata 1903, kada je dinastija Karađorđević ponovo preuzela srpski presto. Bilo je očekivano da Karađorđevići kao najviše državno odlikovanje neće koristiti medalju koja nosi ime vođe Drugog srpskog ustanka i direktnog nalogodavca ubistva Đorđa Petrovića, osnivača njihove dinastije.
Kada se nedavno na kanadskom aukcijskom sajtu Emedals pojavila zlatna medalja Miloša Velikog otpočena dragim kamenjem, domaća javnost se zainteresovala pre svega za to da li je ukradena, kako se našla u rukama Berija Turka, koji je sada nudi na prodaju i ko je sve ovaj raskošni set u proteklih stotinak i kusur godina posedovao?
Kanađanin hrvatskog porekla Turk je uveren da je medalja autentična i da je rađena baš za njenog utemeljivača srpskog kralja Aleksandra Obrenovića.
Ako je skupo, ne znači da je i pravo
Ako se proda za 240.000 dolara, koliko sadašnji vlasnik Turk traži, Medalja Miloša Velikog sa zvezdom biće najskuplje prodano srpsko ordenje.
Domaći falerističari kažu da Srbija kao mala zemlja ima ordenje čija najveća cena dostiže od 15.000 do 20.000 evra, računajući tu kolekcionarsku cenu koja je po pravilu veća od tržišne.
Acović konstatuje da ne zna nikog ko bi bio spreman da plati toliku cenu čak ni za ovako spektakularan orden, jer dolazi iz Srbije.
- Zbog ograničenosti tržišta tako visoku cenu uglavnom postižu ordeni carske Rusije, Velike Britanije i Nemačke.
Zoran Ilić, predsednik Srpskog numizmatičkog društva, kaže da bi visoka suma trebalo da bude dokaz originalnosti, ali i podseća da su najbolji falsifikatori često koristili psihologiju neupućenih ljudi - kada je skupo, mora da je pravo.
Za beogradske medije je ispričao da je Orden Miloša Velikog prvi put držao u rukama prošle godine na sajmu u Nemačkoj i da do tada nije znao da postoji takav orden u zlatu i srebru. Kada je u telefonskom razgovoru dobio uveravanje od Tomislava Muhića, koautora knjige "Srpska i jugoslovenska ordenja i odlikovanja", više nije sumnjao u njegovu autentičnost i kupio ga je.
Nešto kasnije je od drugog vlasnika pazario i ordenski znak koji ide uz zvezdu i tako je kompletirao set.
Srpski falerističari, stručnjaci za medalje i odlikovanja, odali su poštu raskošnom izgledu medalje ali nisu bili saglasni u vezi sa njenom autentičnošću.
- Taj orden je ustanovljen 1898. u vreme kralja Aleksandra Obrenovića i ni na jednoj fotografiji se srpski vladar nije pojavio sa ordenom sa brilijantima, kakav se sada prodaje preko sajta Emedals, tako da otvoreno sumnjam u njegovu autentičnost. Na osnovu fotografije na sajtu, skloniji sam da verujem da je neko na postojeći orden naknadno dodao brilijante da bi mu povećao vrednost i tako zaradio - kaže za "Vesti" beogradski advokat Slobodan Homen.
Bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde tri decenije se bavi faleristikom (istraživanje ordenja i medalja). Ljubav prema ordenjima nasledio je od oca Borivoja, velikog kolekcionara koji je važio za jednog od najboljih falerističara u regionu.
Na drugoj strani, predsednik Heraldičkog društva Srbije Dragomir Acović kaže da nema razlog da sumnja u ocenu Tomislava Muhića kao velikog poznavaoca ordenja, ali i on, poput Homena, konstatuje da niko nikada kraljevski par Obrenovića, Aleksandra i Dragu, niti kraljicu Nataliju, majku Aleksandrovu, nije video, niti su fotografisani sa tim ordenom ukrašenim brilijantima.
- Tako da ne postoji nikakav precizan dokaz čiji bi taj orden mogao da bude - dodaje Acović.
On, međutim, kaže da je primerak koji je dat na prodaju "toliko kvalitetan i dobro urađen da je teško zamisliti da je danas neko mogao da investira toliki novac i rad da bi proizveo ovakav primerak iz zabave ili želje da zaradi".
Da je dodeljen nekom stranom vladaru, što je druga opcija, to bi mogli da budu samo pripadnici carskih porodica, u ono vreme u obzir bi dolazio samo turski sultan, britanska kraljica, ruski car i austrougarski monarh.
Dodela ovako vrednog znamenja stranom državniku je zavisila od trenutnih diplomatskih odnosa dve zemlje, a u vreme poslednjih Obrenovića Srbija je najčešće imala dobre odnose sa Austrougarskom. I dok Acović kaže da je tadašnji austrougarski monarh bio jedini stranac koji je dobio Medalju Miloša Velikog, ali bez brilijanata, Homen pak tvrdi da je u vreme kralja Milana Obrenovića Francu Jozefu Srbija uručila jedan drugi orden.
- Nigde nema nijednog zapisa ni traga da je tadašnji vladar u Beču dobio Orden Miloša Velikog sa brilijantima. Da se to desilo, to bi svakako zabeležila austrijska štampa, kao što je učinila kada je Franc Jozef dobio Orden Takovskog krsta prvog reda koji se, kao i drugi njegovi ordeni, i danas čuvaju u vojnom muzeju u Beču - objašnjava Homen.
