Propast srpskog građevinarstva (4): Da Srbija zaštiti pečalbare u Rusiji
Kako su naša građevinska preduzeća otišla godinama unazad u propast, srpski radnici su se našli na ivici egzistencije. Mnogi od njih, bez drugog izbora, u potrazi za boljim životom uputili su se preko granice. Od 2008. godine iz građevinske industrije je otišlo oko 25.000 radnika.
Predsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić upozorio je da će Srbija, ako nešto ne preduzme, za dve godine ostati bez radnika u ovoj oblasti.
- Jedan od glavnih uzroka za to što opada broj građevinara jeste nedostatak posla, pa se ljudi prekvalifikuju ili odlaze u inostranstvo. Veliki broj dobrih inženjera, tehničara raznih profila, poslovođa i majstora je već otišao. Nelikvidnost je veliki problem domaćih građevinara, jer strane firme, kao glavni izvođači radova u Srbiji, ne izmiruju uredno svoje obaveze prema domaćoj operativi, koja je najčešće u ulozi proizvođača - upozorio je javnost Rodić.
Propast srpskog građevinarstva:
Kako je objasnio, trend ovako slabog stanja je prisutan već dugi niz godina jer država nije obezbedila garantni fond iz kojeg bi građevinari crpli garancije i reference za nastup u inostranstvu.
- Nije problem toliko u tome ko će raditi buduće poslove, već ko će održavati sistem i infrastrukturu. Ostaćemo bez ljudi koji će to raditi i onoga što imamo i onda ćemo imati velike probleme - kaže Rodić.
Istakao je da je svako angažovanje radne snage sa strane za te poslove uvek bar tri puta skuplje nego kad rade domaće firme. Smatra da je velika prepreka što ne postoji Razvojna banka.
- To nije problem Ministarstva građevinarstva, već i drugih ministarstva i organa koje treba uključiti u rešavanje tog pitanja. Što se duže bude čekalo, to će biti teža situacija za naše građevinare. Ako bi se to pokrenulo, vrlo brzo bismo imali daleko veći priliv deviznih sredstava iz inostranstva od naših građevinaca, a ovako mislim da ćemo vrlo brzo ugasiti i ovo malo radnih mesta koje imamo - objašnjava Rodić.
Najveći broj građevinara poslednjih godina odlazi u Rusiju. Kad je Rusija zabranila turskim radnicima rad u Rusiji, mnogi su poželeli da tu rupu popune, pa se mnogo radnika iz Srbije slilo na upražnjena radna mesta. Rizično za njih je to što rade bez potrebnih dozvola, pa predsednik Građevinske komore poručuje da Srbija mora da preduzme sve potrebne korake da zaštiti svoje ljude.
- Neophodno je pojačati nadzor i saradnju dveju zemalja, sa ciljem da naši građevinari ubuduće budu sigurni kad se upućuju na rad u inostranstvo. Pogibija šest srpskih radnika bila je alarm da se nadležni više pozabave tim pitanjem - objasnio je Rodić.
Naveo je da se srpski radnici vraćaju izmučeni i narušenog zdravlja zbog loših uslova u kojima rade, te odgovorni zbog toga treba da budu kažnjeni.
- Dobijamo informacije da po pet-šest radnika spava na 10 kvadrata, da rade svakodnevno po 17,18 sati. Nije dovoljno što smo ih zbog nedostatka posla oterali iz sopstvene zemlje, nego dozvoljavamo da i tamo budu maltretirani - ističe Rodić.
Žrtve požara
Pre nešto više od godinu dana, na poluostrvu Jamal, na severu Sibira, život je izgubilo šest srpskih radnika. U požaru je izgoreo deo smeštajnog bloka u okviru gradilišta, koji je obuhvatao oko 80 soba. Reč je o montažnim barakama u kojima su spavali radnici iz Srbije, Rusije, Kirgistana i Belorusije. Kako su naveli radnici, bezbednosne procedure u kolektivnom smeštaju se ne poštuju, objekti se ne greju na ispravan način, previše ljudi spava u jednoj prostoriji, te uvek postoji rizik od nezgode. Kako je potvrđeno, do požara je došlo u prostoriji u kojoj su radnici sušili veš.
