Povodom 72 godine od sloma fašizma (2): Evropa promenila lični opis
Proteklih 70 godina od Drugog svetskog rata svet je video neke od najvećih promena u istoriji.
Ne samo političkih, već društvenih, tehnoloških, ekonomskih. U razgovoru za "Vesti", prof. dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, pokušava da nam otkrije i objasni te tektonske poremećaje u Evropi i svetu, te i različita viđenja nekih događaja iz prošlosti, koji se još uvek različito tumače.
- Dinamika istorije se teško može predvideti. Čak ni Dan pobede više nije jedinstven niti se na isti način obeležava u Evropi. Tako u Rusiji i dalje uz vojnu paradu obeležavaju Dan pobede nad fašizmom u Velikom otadžbinskom ratu, u zemljama Evropske unije uglavnom je taj dan zamenjen Danom Evrope, premda te dve stvari nisu bitno povezane. Dan Evrope se ne odnosi na 9. maj 1945. godine, kada je konačno slomljen nemački nacizam i fašizam, nego je vezan za 9. maj 1950, kada je tadašnji ministar spoljnih poslova Francuske, Rober Šuman, samo ozvaničio deklaraciju o ekonomskoj saradnji koja će tek aprila 1951. prerasti u savez šest država pod nazivom Evropska zajednica za ugalj i čelik. Mnogi smatraju da je taj 18. april 1951, u stvari, Dan Evrope, a ne 9. maj koji bi trebalo da ostane Dan pobede - objašnjava profesor Pavlović jednu od prvih razlika u gledanju u prošlost.
Spajanjem i preklapanje ta dva dana zbunjuje, posebno mlađe generacije, koje često ne znaju da Dan Evrope nema veze sa Danom pobede nad fašizmom, niti je bitno vezan za antifašizam.
- Pored toga, samo dve godine nakon završetka Drugog svetskog rata započete su podele i sukob saveznika u antihitlerovskoj koaliciji koji je nazvan hladnim ratom. Zemlje Evrope su podeljene na Istok i Zapad, podela koja je ostala do današnjeg dana. Nerazumevanja i sukobi u posleratnom periodu revidirali su i stavove o pobedi nad fašizmom i ulozi pojedinih zemalja i naroda u slamanju Hitlerove moći i ideologije fašizma. Tako se na Zapadu osporava nesumnjiva pobeda Crvene armije koja je bukvalno pregazila više od pola Evrope i oslobodila petnaestak današnjih država od fašizma. Zapadni, vesternizovani pogled na svet i prošlost osporava ili minimalizuje, često i kriminalizuje ulogu Crvene armije, navođenjem slučajeva silovanja vezanih za vojnike SSSR u Nemačkoj i drugim zemljama - dodaje Pavlović.
On objašnjava da pri tome pominju svoje zločine i silovanja koje su snage SAD i drugih zemalja vršile u Francuskoj, Nemačkoj i drugim okupiranim zemljama ili surovo bombardovanje gradova i masovno stradanje civila. Bilo kako bilo, pogled i vrednovanje istorijskih događaja nije isti na Istoku i na Zapadu i radi se o ratu pomoći prošlosti odnosno ratu sećanja.
Samo zamenili zastave
Hod istorije se ne može predvideti, ali ono što je zanimljivo jeste da su za 72 godine anulirani rezultati i tekovine velike borbe protiv fašizma.
- Iako je fašizam uništen ipak danas imate pojavne oblike, u mnogim zapadnim zemljama, posebno u odnosu na doseljenike i u novije vreme na migrante. U hladnom ratu definitivnu pobedu odnele su zapadne zemlje na čelu sa SAD koje danas diktiraju tempo i kretanje evropskih zemalja. Ne samo što su poraženi 1945. godine ispali pobednici nego su uspeli i da sruše SSSR koji je slomio kičmu Hitlerovoj mašineriji. Slomljen je socijalizam, raspale su se komunističke federacije, raspušten Varšavski pakt, čiji je prostor popunio NATO savez i slično. Tako su mnoge zemlje Istočnog bloka u istim kasarnama zamenile crvenu sa zastavom NATO snaga, a iz jednog saveza uletele u drugi - objašnjava Pavlović.
- Za 70 godina promenjena je mapa Evrope. U hladnom ratu pobedio je Zapad. Raspale su se samo komunističke to jest socijalističke federacije, nastale su nove države. Zanimljivo je da dok su se druge zemlje raspadale, Nemačka se ujedinjavala. Naravno da su sve to istorijski procesi, ali u tim procesima postoji neka dinamika i veza - smatra Pavlović.
Mlak otpor Hitleru
Drugi svetski rat malo ko na Zapadu, sem različitih društava veterana, danas spominje. U Nemačkoj se fašizam vezuje manje ili više za holokaust, ali se ne pominju stradanja drugih naroda, pa i Srba ili nemačka odgovornost za te zločine i destrukciju svake vrste.
- Pa čak i kada se pominju zločini, oni su locirani izvan Nemačke i uglavnom se pripisuju istočnim zemljama, "istočno od Labe". Uopšte govoreći, razvijene zapadne zemlje uglavnom sve ono što je negativno u njihovoj istoriji vezuju za Istok Evrope ili za Balkan. Retko će ko reći da su sukobi u Jugoslaviji bili u Evropi, već će uvek reći da su izbili na Balkanu. Kao da je Balkan van Evrope. Posebno je interesantno da su Hitlera od početka tridesetih većinski podržavale gotovo sve razvijenije zemlje Evrope, da ni u ratu nisu pružale poseban otpor. Pokret otpora u Francuskoj se izjednačio po broju sa onima koji su aktivno sarađivali sa Hitlerom tek 1944. godine. Postoji anegdota da je nemački feldmaršal Kajtel prilikom potpisivanja bezuslovne kapitulacije, ugledavši članove francuske delegacije na tom potpisivanju, navodno rekao sovjetskom maršalu Žukovu: "Šta i ovi su nas pobedili'' - prepričava profesor Pavlović.
Osporavanje uloge Crvene armije
Pored činjenice da se na Zapadu neprestano osporava ili omalovažava uloga Crvene armije u konačnom slamanju Hitlerove mašinerije, u čitavoj Evropi, a posebno u poraženim zemljama u Drugom svetskom ratu, izjednačava se pojam ekstremizma, odnosno nedemokratskih režima kakvi su bili i fašizam i komunizam. Pritom se navode i brojke stradalih od te dve ekstremne ideologije. Najnovija dešavanja u Ukrajini Rusiju svrstavaju u očima mnogih na Zapadu u fašističku zemlju koja porobljava i otima tuđe teritorije. Takvi odnosi mogu da destabilizuju Evropu kao i čitav svet, smatra profesor Pavlović.
- Danas Nemačka dominira Evropskom unijom, ekonomski pre svega. Evropska unija će postojati onoliko koliko i kako Nemačka želi. Nemačka sada superiornost ostvaruje na drugi način i drugim sredstvima. Niko više ne pominje Dan pobede, osporava se uloga SSSR, današnji odnosi se preslikavaju na prošlost. Sve u svemu, ujedinjena Nemačka i osporavanje uloge Crvene armije u slamanju fašizma, izjednačavanje fašizma i komunizma i slično je delom negacija tekovina Drugog svetskog rata - smatra profesor Pavlović, iako smo mogli da se uverimo i drugačije, kao na primer pre dve godine, kada je nemačka kancelarka Angela Merkel stajala rame uz rame sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na Crvenom trgu tokom parade i proslave 70 godina od kraja Drugog svetskog rata.
