Povodom 72 godine od sloma fašizma (1): Poraženi pišu svoju istoriju
Početkom ove nedelje obeležava se 72 godine od kraja Drugog svetskog rata, najkrvavijeg sukoba u istoriji čovečanstva koji je odneo više od 60 miliona života. Šta se od tada promenilo?
Posle okončanja hladnog rata, ideološkog sukoba zemalja pobednica nad fašizmom, nastupile su decenije turbulentnog razvoja, globalizacije, digitalne, informatičke i telekomunikacione revolucije, te svet gotovo ni u čemu ne podseća na onaj nastao na razvalinama Berlina, Varšave, Beograda i hiljada gradova i sela kao posledice sulude ambicije Adolfa Hitlera.
Najvažniji podsetnik na to razdbolje je Dan pobede. Ali, ni oko tog važnog datuma od početka nije bilo saglasja i došlo je do mimoilaženja. U Zapadnoj Evropi slavi se 8. maja, a u Istočnom bloku 9. maja.
Zabuna je nastala zbog dva potpisivanja bezuslovne kapitulacije nemačke armije. Prvo je to urađeno u savezničkom štabu u Remsu u Francuskoj 7. maja 1945. Primirje je trebalo da nastupi u 11.01 u noći 8. maja. Staljin, pak, nije bio zadovoljan, pa je tražio da se potpiše drugi dokument, smatrajući protokol iz Remsa kao preliminarni. Tražio je da se priznanje poraza potpiše uz prisustvo izaslanika Vrhovne komande oružanih snaga SSSR i u Berlinu, što je i učinjeno sutradan 8. maja, pred maršalom Žukovim, predstavnicima savezničkih vojski, dok je u ime nemačkih oružanih snaga predaju potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel.
Marš Besmrtnog puka
Pored Rusije i Francuske, Dan pobede na fašizmom paradom se obeležava u Izraelu i to 9. maja. To je datum nacionalnog Dana sećanja. Iako je radni praznik, zbog velike imigracije Jevreja iz bivšeg SSSR, od kojih su mnogi bili veterani Crvene armije, u Izraelu se sada svake godine održava najveća proslava Dana pobede van bivšeg Sovjetskog saveza. Običaji su isti kao u Rusiji, sa maršom Besmrtnog puka u gradovima sa većom populacijom veterana Crvene armije i njihovih potomaka.
Dan pobede se obeležavao u bivšoj SSSR 9. maja kao radni praznik, a postao je neradan prvo u Ukrajini, a onda i u Rusiji tokom šezdesetih godina prošlog veka. Posle raspada Sovjetskog Saveza, Dan pobede se obeležavao u novonastaloj Ruskoj Federaciji, ali bez tradicionalnih parada. To se promenilo kada je Vladimir Putin postao predsednik Rusije. Od tada svake godine ruska vojska maršira Crvenim trgom prikazujući najsavremenije naoružanje i opremu, kako bi obeležili godišnjicu Velikog otadžbinskog rata.
Neke zemlje nastale raspadom komunizma nastavile su da slave 9. maj kao Dan pobede, dok su neke promenile datum. Srbija i Crna Gora obeležavaju 9. maj, u Poljskoj se do 2014. ovaj datum slavio kao Dan pobede, a od te godine se 8. maj obeležava kao Nacionalni dan pobede. Ukrajina je posle proglašenja nezavisnosti slavila 9. maj kao Dan pobede i to kao neradan dan.
Od 2015, međutim, tog datuma se svetkuje Dan pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu, a zakonski je ranija sintagma Veliki patriotski rat zamenjen terminom Drugi svetski rat.
Ni u Zapadnoj Evropi se datum pobede nad nacizmom ne obeležava uniformno. Tako mnoge zemlje ne obeležavaju niti 8, niti 9. maj kao dan oslobođenja ili pobede. U Italiji se, na primer, 25. april obeležava kao Dan oslobođenja, odnosno datum kada je prestala nacistička okupacija Italije i okončan italijanski građanski rat. Danska kao Dan oslobođenja slavi 5. maj, isto kao i Holandija.
Bučno i uz paradu, slično Rusiji, i Francuzi slave Dan pobede. Oni svake godine 8. maja, kada je postpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke, ovaj datum obeležavaju velikom vojnom paradom na Jelisejskim poljima u Parizu.
Možda su se sve razlike prevazišle 2004. Rezolucijom Ujedinjenih nacija, kojom se 8. i 9. maja obeležava Vreme sećanja i pomirenja za one koji su izgubili živote tokom Drugog svetskog rata.
