Opasna politika preko tuđih leđa (3): Erdogan prokockao šansu
Planovima Turske na Balkanu nedavno se bavio i nemački magazin "Fokus" u analizi, a povodom sukoba Nemačke i ove države oko uskraćivanja gostoprimstva turskim ministrima. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nastoji ne samo u Nemačkoj da agituje na tursku manjinu i da utiče na njih.
Turska je samo jedna od sila koje žele uticaj na Balkanu, piše "Fokus" i koja sebe vidi kao istorijski legitimnu s obzirom na to da je Balkan nekad bio deo Osmanlijskog carstva i kao takav se smatra delom nasleđa iz 16. veka.
Da li Balkan nudi mogućnost Erdoganu da proširi turski uticaj na Evropu? Stručnjaci smatraju da aktuelna turska politika na Balkanu već dosta dugo nije tako uspešna kao što Ankara želi da predstavi. Dala je tri velika obećanja ovom regionu koje nije uspela da održi, smatra Dušan Reljić, ekspert za Zapadni Balkan briselske Fondacije nauka i politika. To su privredna pomoć, pozitivna uloga Turske u posredovanju između nacija na Balkanu i podrška u približavanju EU.
Obnova džamija
Već godinama, kako piše "Fokus", eksperti primećuju pojačane turske aktivnosti na Zapadnom Balkanu, konkretno u Bosni i Hercegovini, Srbiji, na Kosovu i u Makedoniji.
Tamo se Ankara obraća pre svega muslimanskom stanovništvu, tako što recimo, renovira džamije kao u Banjaluci i Sarajevu ili nastupa kao investitor u siromašnim regionima naseljenim mahom muslimanima. Na sličan način, Erdogan u Nemačkoj nastoji da tursko stanovništvo okrene protiv Gulenovog pokreta, koji turske vlasti okrivljuju za propali pokušaj vojnog puča prošlog leta.
Međutim, izostalo je ispunjenje sva tri obećanja, ističe Reljić, jer privredno gledano, Ankara jedva da igra neku ulogu, kao posrednik među etničkim grupama nije verodostojna i naklonjena je pre svega muslimanima u regionu, a što se tiče EU, kao neko ko se i sam nalazi u verbalnom ratu sa Briselom, Erdogan nije upotrebljiv u evrointegracijama. Vlade Zapadnog Balkana nemaju nikakvog interesa da se mešaju u njegov trenutni konflikt sa EU, naročito ne sa Nemačkom.
Time je Erdogan prokockao šansu za turski uticaj u regionu, koji je pre nekoliko godina probudio snove o ponovnom uspostavljanju Osmanlijskog carstva, o čemu je u svojoj knjizi pisao bivši turski premijer i šef diplomatije Ahmet Davutoglu. Od takvih zahteva je Erdogan trenutno veoma udaljen, smatra Reljić. Iako se i dalje često govori o tome da Turska i pre svega Rusija žele da povećaju uticaj na ovaj region, ovaj ekspert to demantuje i smatra da je najveći orijentir za Balkan i dalje Evropska unija, preko koje se odvija 85 odsto trgovine.
Pristup EU je i dalje na prvom mestu za zemlje Zapadnog Balkana, mada u Briselu ne vlada takvo raspoloženje.
- U najnovijem dokumentu Žan-Klod Junkera se nijednom ne pominje mogućnost novog proširenja EU - naglašava Reljić koji to smatra opasnom taktikom zastoja, jer Zapadni Balkan može trajno da bude stabilan tek kad bude u Evropskoj uniji.
