Opasna politika preko tuđih leđa (1): Balkan u kandžama velikih
Poslednjih meseci mnogo se govori o ruskom, američkom, evropskom i turskom uticaju na Balkan, posebno državama nastalim raspadom SFRJ. Šta se nalazi iza ovih spekulacija? Da li je počeo geopolitički obračun velikih sila na Balkanu ili je reč o ponovnom predimenzioniranju važnosti ovog regiona u svetskim poslovima, tema je ovog istraživanja.
Da i posle sto godina otkad je metak u Sarajevu zapalio fitilj svetskog rata postoji opasnost od sukoba najmoćnijih država na nemirnom tlu može se videti po izjavama proteklih meseci.
- Nekada davno u Sarajevu je Gavrilo Princip pokrenuo svetski rat kada je ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda. Polako, ali sigurno danas region postaje zapaljiv, a ovog puta iskra bi mogla planuti u Skoplju - upozorio je bivši švedski premijer Karl Bilt.
Zbog čega moćnici imaju interese na ovom području i šta je to što ih na trusnom regionu zanima, na pravcu od Male Azije ka Evropi, skrajnutog sa glavnog evropskog puta Francuska-Nemačka-Poljska-Rusija, pitanje je na koje želimo da damo odgovor.
Većina zna čuvenu izreku, koja se pripisuje čuvenom geografu Jovanu Cvijiću "Ko nam je kriv kad smo sagradili kuću nasred druma", čime se objašnjavao značaj Srbije, ali i razlog teške sudbine naroda koji nijedan rat nije zaobišao. Iako je Cvijić bio u pravu, nije na odmet napomenuti kako su mnoge nacije imale sličnu sudbinu, koju su pravdali lošim geografskim položajem. Najbolji je možda primer Poljske koja se "ugnezdila nasred auto-puta" stišnjena sa jedne strane Nemačkom, a sa druge Rusijom. Danas je to ugledna i jaka evropska država.
Još se pamti izjava nemačkog kancelara Ota fon Bizmarka pred Berlinski kongres 1878. godine da "čitav Balkan ne vredi života jednog pomeranskog grenadira". On time nije želeo da ponizi balkanske narode, već da ukaže na prioritete, odnosno da ne želi evropski sukob između Velike Britanije, koja se protivila pravljenju Velike Bugarske, sa Rusijom, koja je forsirala formiranje Velike Bugarske. Britanija je to radila naravno iz svojih ličnih interesa, kako bi sprečila prodor Rusije na Balkan. Bizmarku je bili mnogo bitniji odnos Moskve, Berlina, Pariza i Londona.
To, međutim, nije uvek bio prioritet ruskim carevima. Njima je u jednom trenutku Balkan došao u fokus spoljne politike. To se desilo posle Krimskog rata, završenog 1856. godine porazom Rusije. Tada se na vrlo koban način po Ruse osetio nedostatak kontrole Crnog mora, čije je luke jaka mornarica, kao ona Velike Britanije, tada glavnog "suparnika" Rusije, mogla da napadne.
Pročitajte još:
* Balkan nije Putinu na dlanu, već Zapadu pod nogama
* Upozorenje: Evo šta Rusija radi na Balkanu, a Zapad joj ne može ništa
* "Balkan se ljulja, a Evropa ga prepušta njegovom istorijskom zlu"
Spas se nalazio u "uskom grlu", ruskim Termopilima, moreuzima Bosfor i Dardaneli, čijom bi kontrolom svaki sledeći upad strane vojske u Crno more strane m bio onemogućen i more bi bilo pretvoreno u rusko jezero. Od tada je cilj ruske politike bilo Balkansko poluostrvo, koje je postalo važna tačka spoljne politike careva. Njihova težnja je bila da se, spuštajući se niz obale Balkana, dođu do moreuza i preuzmu kontrolu nad njima. To je i izazvalo sukob Velike Britanije i Rusije posle Sanstefanskog mira 1878. i održavalo tenziju sve do Konvencije iz Montrea 1936, kada je regulisan prolaz moreuzima.
Važnost Balkana je bila velika i tokom Hladnog rata, iako ne tako bitna kao država centralne Evrope. SFRJ je bila meta SSSR, jer su vladari iz Kremlja želeli da preko jadranskih luka dobiju pristup Mediteranu, odakle bi avionima mogli da priprete Italiji, važnom članu NATO-a. Međutim, Tito i Jugoslavija su se odlučili za drugi put, odvojili se od Staljina i zaštitu potražili u SAD i njihovoj vojnoj i ekonomskoj snazi.
Ruski interesi
Mnogi se pitaju u čemu je važnost Srbije i Balkana bila pred Prvi svetski rat i zašto je lokalni sukob prerastao u svetski okršaj. Jedan od razloga je i tadašnja geopolitička situacija. Naime, jedina zemlja koja je stajala na putu Nemačkom carstvu, na putu do tadašnje Otomanske imperije i luka u Persijskom zalivu, bila je Srbija.
Austro-Ugarska je bila na nemačkoj strani, Otomanska imperija je bila pod kontrolom kajzera, čiji su oficiri obučavali mladoturske vojnike, Bugarska je posle poraza u Drugom balkanskom ratu bila vrlo razočarana i spremna da prihvati nemačka udvaranja. Jedna je država bila na putu - Srbija. Zbog toga Rusija nije smela da dozvoli okupaciju ove države, jer je geografski već bila odsečena od saveznika na Zapadu Evrope, a tim činom bi geopolitički bila odbačena u Aziju.
