Opasna politika preko tuđih leđa (2): Lome koplja na vetrometini
Mini trka Srbije i Hrvatske u naoružanju punila je stupce novina proteklih meseci. Da li SAD naoružavaju Hrvatsku, koja je država NATO-a, da li Rusija i Putin "opremaju" Srbiju, spekulisalo se po novinama, TV emisijama i ponovo rasplamsavalo stare strasti. Kao da su se vremena sukoba velikih sila na istorijskoj vetrometini ponovo vratila.
Zapadni Balkan jeste trusno područje, možda jedino mesto u Evropi gde velike sile još mogu da se sukobljavaju jer veći deo regiona još nije ušao u Evropsku uniju, pa je i dalje "slobodna zona". Na to je nedavno upozorio i Evroski savet za spoljne poslove.
"Nadmetanje velikih sila se vratilo na Zapadni Balkan, na šta Evropska unija, zauzeta drugim krizama, nije reagovala. U regionu raste osećaj da se EU raspada i da nije ozbiljno zainteresovana za nove integracije. To stvara vakuum, u koji se uključuju drugi akteri, posebno Rusija i Turska. Uticaj EU, kao i dugoročni projekat integracije i demokratizacije zemalja Zapadnog Balkana, mogao bi biti potkopan, ako Brisel ne preduzme odlučnu akciju", navode iz ove organizacije.
Evropsku uniju i Brisel, slažu se stručnjaci,zanima ulazak celog Zapadnog Balkana u EU i okretanje društva ekonomiji, građanskim pravima i slobodama. Za to su, međutim, potrebne godine i dramatična transformacija društva Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije.
Bez direktnog puta
Ono što ograničava uticaj i pristup Rusije ovim državama jeste da su činjenica da su joj zemlje Zapadnog Balkana, koje još nisu ušle u EU ili NATO, postale "nedostupne". Ni drumskim, ni morskim, ni vazdušnim putem nema direktan pristup do njih, što će biti zacementirano ulaskom Crne Gore u NATO za nekoliko meseci.
Vlasti nekih od tih država još nisu spremne da se odreknu poluga moći i krenu u stvarni preobražaj društva. Zauzeta Bregzitom, migrantskom krizom, sukobom u Ukrajini i svađama sa Rusijom, EU ima malo volje da se bavi Balkanom.
Tu situaciju vešto koristi Rusija. Zapadni Balkan je retko polje u Evropi gde Briselu može da se "zatrese kavez", smatraju stručnjaci. Naime, Rusiji je životni interes da ne dozvoli ulazak Ukrajine u NATO. Zbog toga svuda gde može Kremlj pokušava da pravi probleme Briselu i Vašingtonu, isto onako kao i što EU, prema mišljenju Vladimira Putina, njemu pravi probleme u Rusiji ili Ukrajini.
Kinu zanima trgovina
Poslednjih godina primetno je na Balkanu sve veće prisustvo druge najjače zemlje sveta - Kine. Međutim, najmnogoljudnija zemlja sveta nema nekih posebnih interesa, već se njene ambicije gotovo isključivo svode na ekonomiju, plasiranje proizvoda i gradnju železničkog koridora od Soluna do Budimpešte. To naravno ne znači i da Peking ne prati dešavanja na Balkanu, upravo da bi na vreme reagovao ukoliko njegovi ekonomski interesi budu na neki način ugroženi.
Ugovor o kupovini aviona MiG sa Srbijom je dobar način da Rusija proširi svoj uticaj u Srbiji, kao i želja Moskve da se ruskom osoblju u Humanitarnom centru u Nišu dodeli diplomatski status, posle čega bi ovaj centar mogao da bude pretvoren u vojnu bazu.
Iako Balkan dugo nije bio u fokusu ruske spoljne politike, ne znači da ona nema svojih interesa, pogotovo od ukrajinske krize. Kremlj želi da spreči dalje širenje Alijanse. U tom smislu može se gledati i neuspeli puč u Crnoj Gori pred oktobarske izbore, koji su navodno organizovale i finansirale ruske specijalne službi. I u Makedoniji interesi Rusije i EU su donekle suprotstavljeni.
Dok Brisel podržava promenu vlasti prema rezultatima parlamentarnih izbora, jer većinu za izbor Vlade sada ima Zoran Zaev, dotle Moskva upozorava da se strane zemlje ne mešaju u unutrašnje poslove Makedonije.
Demonstracija moći
- Evropski lideri imaju jasan izbor na Balkanu - ili će se baviti tamošnjim problemima ili će se ti problemi baviti njima. EU treba da demonstrira da poseduje i volju i metode tako što će u region poslati svoje borbene grupe da izvode vojne vežbe. To bi poslalo moćnu poruku da njene vojne snage nisu tigar od papira, te da, osim reči, ima još potencijala koje može da upotrebi. Jedini put napred je u tome da Evropa pokaže svoju moć - ističe Karl Bilt, bivši švedski premijer i nekadašnji Visoki predstavnik EU u BiH.
O tome je nedavno govorio i Dejvid Makalister, šef komiteta Evropskog parlamenta za inostrane poslove.
- Moskva u celini vrši uticaj na balkanske zemlje, kako ne bi dozvolila njihov ulazak u sastav Evropske unije. Rusija namerno destabilizuje Srbiju. To nas veoma brine. Balkan je potpuno nestabilan region, gde može doći do eksplozije za vrlo kratko vreme. Zbog nekih neodgovornih akcija može ponovo doći do konflikta koji se davno smatraju rešenim - izjavio je Makalister za nemačke medije, koji navode i da svoj uticaj na Balkanu pokušavaju da prošire Turska, Kina, Saudijska Arabija i Katar.
Naravno, i te kako se osećaju i pipci najmoćnije države sveta - SAD. Iako se dobrim delom povukla sa Balkana i vođenje poslova prepustila EU, za čije članstvo sve države Zapadnog Balkana apliciraju, to ne znači da Amerika još jednim okom ne gleda na Zapadni Balkan. Vašington smatra da su ove zemlje sada problem EU, ali u slučaju većeg konflikta i nestabilnosti, spreman je da pritrči u pomoć Briselu u rešavanju problema.
