NATO agresija na Srbiju (2): Obilići na prosjačkom štapu
Poslednjih 18 godina, svakog 24. marta, državni i vojni vrh, SPC, ali i građani Srbije, u matici i dijaspori, s pijetetom i tugom se sećaju početka NATO bombardovanja na tadašnju SR Jugoslaviju.
Kako vreme više prolazi, događaji na tragičnu 1999. godinu sve više blede, a priče iz tog perioda, koje su prvih godina svedočile o hrabrosti i nesebičnosti, polako smenjuju one tužnije.
Nekadašnji junaci odbrane zemlje danas su sirotinja zaboravljena od države i prepuštena na milost dobrim ljudima.
Gde su heroji otadžbine danas? Na ovo pitanje odgovor daju relevantni sagovornici "Vesti", nekadašnji ratni generali, oficiri koji su branili Kosovo, obarali američku avijaciju, neustrašivi borci sa Košara...
Zapravo, poslednjih decenija o NATO agresiji se govori isključivo kroz prizmu događaja na granici sa Albanijom.
Kome treba iskustvo?
General Miladinović kaže da je u svetu, posebno kod država koje ulažu u svoju vojsku, sasvim normalno da visoki oficiri posle penzionisanja ne prekidaju svoj profesionalni angažman, te su dobrodošli u Ministarstvo spoljnih poslova, ali i razne agencije ili organizacije. U Srbiji je tek nekoliko slučajeva angažovanja bivših generala, ali uglavnom onih - politički opredeljenih.
To je bio slučaj sa generalima Momčilom Perišićem i Vukom Obradovićem, čije su partije bile deo tadašnjeg DOS-a, zatim poslanicima Skupštine, pokojnim generalom Konstantinom Arsenovićem, generalom Momirom Stojanovićem dok nije izašao iz SNS-a i Božidarom Delićem koji je i dalje poslanik SRS-a.
Božo Kecović je tada imao 43 godina i jedan je od onih koji je na Košare otišao kao dobrovoljac.
Tamo se borio rame uz rame sa sestrićem Radovanom M. Krivokućom, koji je bio na redovnom služenju vojnog roka. Na Kosmetu su ratovali još i njegov sin i brat.
Danas je generalni sekretar humanitarne organizacije Branioci otadžbine, koju su osnovali upravo vojnici sa ove karaule.
Kecović nema dlake na jeziku, pa tvrdi da je država Srbija davno zaboravila svoje junake koje naziva Obilićima.
- Jedini i pravi heroji te 1999. godine su tadašnji redovni vojnici. To su novi srpski Obilići, ali, čast izuzecima, većina političara se srpskih heroja seća samo kada im "zatrebaju" zarad političkih poena - ogorčeno ističe Kecović.
Navodi da su heroji srpske moderne istorije danas 40-godišnjaci, uglavnom bez stalnog zaposlenja, bez rešenog boračkog ili kakvog drugog statusa, bez porodica...
- Svaki od njih se snalazi kako zna i ume da bi mogao da preživi. Veoma mali broj tih novih Obilića je uspeo da sa svojim porodicama pokrene nekakav privatan biznis i da pristojno živi od toga. Jedan od njih je Mile Pantović koji je u svom rodnom mestu Milogošće kod Kosjerića stvorio etno-selo. Inače, on je bio jedan od redovnih vojnika na karauli Košare, tu je i ranjen u ruku, posle čega je imao više od sedam operacija - naglašava Kecović.
I jedan od ratnih komandanata, a sada predsednik Skupštine Kluba generala i admirala, general Milomir Miladinović, kaže da se braniocima Srbije malo slabo pridaje pažnje, kako od vlasti, tako i od naroda.
Šalom rasteruju tugu
Božo Kecović kaže da se sve ove godine branioci otadžbine međusobno čuju telefonom, preko društvenih mreža, posećuju, posećuju porodice palih saboraca.
- I dalje su to Obilići. Ne kukaju, ne žale se, jer su davno shvatili da ne vredi i nemaju kome. Kada se vidimo, ispričamo se šta ima novo od zadnjeg viđenja, ko se oženio, ko je dobio dete, ko je otišao van zemlje, ko se ubio, ko je počeo da se drogira, ko je umro od raka. Posle tmurnog razgovora kreću šale i dosetke iz te ratne godine - opisuje susrete ratnih veterana Kecović.
Ističe da su do sada 34 pripadnika Vojske sa Kosova preminula od kancera, a njih 50 je napustilo zemlju.
- Jedna od boljih karakteristika Srba je da umemo da praštamo, ali nažalost, i zaboravljamo. Istina, svojih junaka se setimo ovakvim prilikama, ali nismo u tome uporni. Kao da se stidimo svoje prošlosti, kao da smo mi krivi zbog agresije, a ne onaj koji nas je napao - ističe Miladinović.
Tvrdi da se i pored svega Srbi i dalje sećaju svojih junaka.
- Heroji odbrane otadžbine su, a ovo odgovorno tvrdim, dobili status boraca Prvog svetskog rata. Najveći broj njih je anoniman i u medijima se pojave kad su na izdisaju zbog bolesti od osiromašenog uranijuma, nemaštine, a neki i zbog sudskog procesa koji je vođen protiv njih za navodne ratne zločine. Dakle, malo toga se promenilo u odnosu na vreme koje je Laza Lazarević opisao u pripoveci "Sve će to narod pozlatiti".
General Diković odoleva napadima
Slična sudbina je zadesila i srpske generale.
Danas u Generalštabu nema nijednog, čak ni na mestu savetnika. Svi su u penziji, s tom razlikom što su neki završili u Hagu, drugi pod zemljom, a treći na šalterima VMA.
- Penzionisani su čak i oni koji su 1999. bili nižih činova. Jedan od retkih koji je opstao i i dalje odoleva napadima raznih nevladinih organizacije aktuelni načelnik Generalštaba, general Ljubiša Diković. Međutim, od te "stare garde" većina nas je zbog godina, ali i zdravstvenih problema sve bliža VMA - ironično zaključuje ovaj general.
