Sumrak novinarstva (6): Drinu je nemoguće ispraviti
Mlađe generacije novinara pitaju se koliko treba verovati starijim kolegama kad govore da je "sada nikad gore", ako se zna da su oni započinjali karijeru u vreme jednopartijskog sistema, kada se po mišljenje išlo u Centralni komitet Saveza komunističke i kad su i zvanično postojali cenzori.
- Nije to baš bilo tako crno-belo. Postojale su sfere koje su bile slobodne, na primer, Slavoljub Đukić je u vreme Tita napravio karijeru markantnog kritičara. Bile su sfere koje su bile pod aspolutnom kontrolom, ali se o jednom velikom delu društvenog života i stvarnosti moglo kritički pisati. Naravno, ne lagati. Danas je problem srpskog novinarstva laž i to se pravda: Pa to su tabloidi! To je besmisleno. Tabloid se razlikuje po formatu, on ima jedan slobodniji jezik i drugačiji pristup, ali ne laže. Ne može se lagati - insistira Siniša Ljepojević, pripadnik stare garde srpskih novinara.
I Srđan Škoro kaže da je režim bio neslobodan, ali da je postojao "prostor ispod radarske kontrole"
- Ono što izađe na manjem slogu, što niko nije hteo da čita, pogotovu ne oni stariji partijski funkcioneri i tu ste mogli nešto da provučete, ne da bi destabilizovali režim već da bi javnost obavestili o nekoj za nju značajnoj pojavi. Drugo, imali ste omladinsku štampu gde se prolazila ozbiljna škola novinarstva. Ne kažem da je to bilo zlatno vreme, ali novinar nije mogao da bude svako. Što reče jedan kolega, nekada ste s pozicije urednika "Novosti" ili "Politike" odlazilo u diplomaatiju, a sada u klozet - poredi Škoro.
On ipak čuva zrno optimizma za novinarsku profesiju.
- Moj moto u novinarstvu jeste: sve Drine su krive, da niko ne može ispraviti krivu Drinu i da se ipak moramo boriti protiv svake krive Drine. Profesija jeste trenutno nisko kotirana, ima mogućnosti da se ona digne, ali će to morati da uradi neki mlađi svet.
Pročitajte još:
* Sumrak novinarstva (3): Srbijo, izvini
