Laži i prevare industrije hrane (4): Trpeza rasadnik bolesti
Sudeći prema uvozu svakojakih namirnica iz celog sveta koje se mogu naći u našim prodavnicama i pijacama sva je prilika da građani Srbije ne znaju šta jedu, niti naslućuju poreklo i kvalitet hrane koja im se nađe u tanjiru.
Naime, srpski uvoznici kupuju hranu iz celog sveta, čak i onu koje imamo dovoljno, pa tako jedemo pasulj iz Kirgistana, paradajz iz Moldavije, pijemo mleko iz Hrvatske i Mađarske, meso iz Brazila.
Na zelenim pijacama širom Srbije uobičajena je prodaje hrane nepoznatog porekla.
Tako nije retkost da se tik uz mladi kupus nude suhomesnati proizvodi nevešto upakovani, a riblje konzerve i čokolada su obavezan deo ponude.
Lila bombone, plavi sladoled
Lila bombone, plavi sladoled... Izgledaju primamljivo, ali su izuzetno opasni. U više od 6.000 proizvoda na policama supermarketa nalaze se aditivi. Oni služe da bi ukus ili boja namirnica bili upadljiviji, ali mogu da budu okidači za pojavu zloćudnih bolesti.
U uvozu preovladava grupa takozvanih nekonkurentnih proizvoda poput kafe, svežih banana i pomorandži, čajeva, kakaoa, začina, GMO soje...
Meso stiže iz Brazila, Holandije i Španije. Mesne prerađevine iz Crne Gore, Makedonije, Španije, Italije i Nemačke, pasulj iz Kazahstana i Azerbejdžana, mleko iz Austrije, Mađarske i Italije...
Mnoge ove namirnice su genetski modifikovane, što znači da imaju pogubno dejstvo na ljude.
Bacamo desetine miliona evra na uvoz mesa, mleka, voća i povrća.
- Ne treba da dajemo devize za ove, ali ni za mnoge druge poljoprivredne proizvode, jer imamo resurse da ih proizvedemo za naše potrebe i izvoz, ali pod uslovom da budemo konkurentni cenom - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.
To što naše trgovinske firme, dodaje Bogosavljević, naručuju iz inostranstva povrće i druge proizvode, nije problem samo trgovaca. Daleko je veća odgovornost državnih organa.
- Kako je moguće da nam je jeftinije da pasulj uvozimo iz Kirgistana, krompir iz Holandije, a beli luk iz Kine, nego da ga ovde proizvodimo - pita se Bogosavljević.
Posebnu enigmu za potrošače predstavlja upotreba aditiva u namirnicama koje jedemo, kao i neretko preterana količina pesticida na voću i povrću.
Kupovina sopstvenih jabuka
Naše jabuke uvozimo iz Slovenije - izvezemo ih Slovencima za bagatelu u septembru, oni ih drže u hladnjačama, zatim nam ih prodaju po višestrukoj ceni u aprilu. Da bismo jabuke ovogodišnjeg roda jeli u februaru, trgovci ih uvoze iz Čilea, a kruške iz Južne Koreje. Jedne zime seljaci bacaju krompir, a sledeće ga uvozimo.
- U 18. i 19. veku jela se isključivo sveža hrana. Danas to, nažalost, nije moguće. Aditivi u dozvoljenim količinama nisu opasni, ali valja znati da je hemija dobar sluga, a loš gospodar. Ne sme se preterati u korišćenju aditiva - kaže Milan Prostran, agroekonomista.
Muke Hrvata
Sličan problem imaju i susedi. Tako su nedavno Hrvati otkrili da je "domaći" med koji jedu zapravo stigao sa Dalekog istoka.
- Kineski med postane hrvatski ako mu se doda samo kap domaćeg, a uvozimo krompir pun pesticida koji je u Nemačkoj zabranjen - jadaju su hrvatski potrošači!
Mada nijedan trgovinski lanac neće prihvatiti proizvod ukoliko nema HCCP sertifikat, ni on ne predstavlja nikakvu garanciju već samo dokazuje da postoji uspostavljen sistem proizvodnje.
Neobavešteni i gojazni
Kada je reč o zdravoj ishrani, najlošije smo obaveštena nacija u Evropi, a oporezivanje nezdrave hrane još nije na vidiku.
Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da svaki drugi stanovnik Srbije oseća posledice brze hrane: peciva, kolača, slanih grickalica, hamburgera koji sadrže transmasne kiseline, zasićene masti, soli, šećer, glavne krivce za gojaznost, prisustvo lošeg holesterola, pojavu kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti.
Ministarstvo zdravlja je svojevremeno najavljivalo uvođenje poreza na nezdravu hranu, kao što su to uradile Mađarska i još neke evropske zemlje.
