Promena pola (3): Čarobnjak sa skalpelom
Operacije promene pola nekada su bile tabu, a danas su sve češće, pa na taj način skraćuju muke ljudima koji u ogledalu ne vide sebe...
Pacijenti za njega kažu da je čarobnjak. Više ne broji osobe kojima je promenio život. Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Miroslav Đorđević, hirurg koji u srpskoj prestonici obavlja operacije promene pola, ističe da su ovi zahvati prilično komplikovani. Nakon što transrodna osoba prođe kompletan proces pripreme, od psihijatra preko endokrinologa, urologa ili ginekologa, stiže pod nož ovog lekara sa zlatnim rukama.
- Rekonstrukcija genitalija spada u najsloženije zahvate rekonstruktivne hirurgije. Neke delove organa uklanjate, od ostatka formirate organe suprotnog pola i trudite se da budu funkcionalni i estetski prihvatljivi. Uspešnost se ne meri time da li je hirurg zadovoljan, već je pacijent taj koji treba da bude zadovoljan - objašnjava prof. dr Đorđević.
Operacija nije kraj saradnje između doktora i pacijenta.
- Imamo posebne testove, intervjue, proveravamo izgled i funkciju genitalija, zadovoljstvo pacijenta i zadovoljstvo partnera.
Sagovornik "Vesti" ističe da je operacija prelaska iz muškog u ženski pol za nijansu jednostavnija od prelaska iz ženskog u muški.
- Kod prelaska iz muškog u ženski pol u jednoj operaciji se odradi sve kompletno. Mi imamo više od 90 odsto pozitivnih odgovora po pitanju seksualnog zadovoljstva. Oko 60 procenata pacijenata su seksualno aktivni, što je veliki broj - kaže profesor Đorđević.
Situacija je nešto drugačija kada je reč o prelasku iz ženskog pola u muški.
- Tu imamo dve varijante. Prva je metoda koju naš centar promoviše, da od malih ženskih pravimo male muške genitalije, koje su nedovoljne za seksualne odnose. To su osobe zadovoljne činjenicom da nemaju ženska obeležja i u tom trenutku nemaju cilj da imaju seksualne odnose. Postoje i druga opcija, teške rekonstruktivne operacije kako bi postojala mogućnost penetracije. To su operacije koje se rade u više navrata i imaju veći broj komplikacija.
Oporavak od intervencije traje desetak dana, a redovna hormonska terapija i kontrole su obavezne. Kada je reč o potomstvu transrodnih osoba, pojavljuje se niz etičkih, ali i različitih drugih problema.
Ništa pre punoletstva
Po rečima prof. dr Đorđevića, osobe rođene u pogrešnom telu, to spoznaju najčešće pre ulaska u pubertet.
- Po zakonu nije moguće izvršiti operaciju pre 18. godine. Često se počinje sa hormonskom terapijom pre punoletstva, kako bi ta osoba bila spremna za intervenciju. U nekim zemljama poput Holandije ili Belgije započinje se hormonska terapija mnogo rano, kako bi se sprečio, kako kažu, pogrešan pubertet. To znači da devojčici, ako je definisana kao transrodna osoba, zahvaljujući terapiji neće rasti grudi i druga ženska obeležja. Mi se ne slažemo sa tom metodom zbog neželjenih dejstava hormona u ranom uzrastu, koji mogu dovesti do problema na drugim sistemima organa poput koštano-zglobnog sistema, jetre, bubrega.
- Osobe pre nego što krenu u promenu pola, mogu da ostave jajnu ćeliju ili spermatozoide u bankama, koje mogu aktivirati veštačkom oplodnjom, i tako postati roditelji. Što se tiče toga da li osoba koja je bila muškarac pa prešla u ženski pol može da bude majka, u tom pogledu se medicina još bori.
Transrodne osobe, prema njegovom iskustvu, svesne su svog problema od kada znaju za sebe. Ranije su ljudi tek u poznim godinama odlučivali da promene pol zbog brojnih predrasuda.
- Ja sam operisao ljude od 67-68 godina. Zamislite da tolike godine živite u pogrešnom telu. To je strašno. Danas zahvaljujući internetu i medijima ljudi i lakše otkrivaju šta im se događa. Time se i prosečna starost pacijenata pomera, pa umesto 45 godina, mnogi dođu već sa 21, 22 godine. Time se skraćuju njihove muke...
Brzopleta želja
Dešava se ponekad da se ljudi predomisle nakon intervencije promene pola.
- Mi smo jedini centar koji je uradio povratak pacijenata na prvobitni pol. To su ljudi koji su nakon intervencije utvrdili da ipak nisu transrodne osobe. Takvih je bilo sedam. Takve operacije su veoma komplikovane. Reč je o pacijentima koji su došli sa saglašnošću psihijatara koji ne rade u našem centru i nije urađena detaljna provera da li je pacijent zaista transrodan. Takve situacije nismo imali ni sa jednim pacijentom koji je prošao psihijatrijsku procenu u našem centru - objasnio je dr Đorđević.
