Promena pola (2): Pobeda majora Helene
Pre dve godine Srbiju je ustalasala jedna hrabra žena. Vest o transrodnom majoru u Vojsci Srbije uzdrmala je sve, od generala i ministra odbrane do običnog sveta koji je o tome govorio na ulici, u autobusu, kafiću... Iako se rodila kao muškarac, odlučila je da bude ono što je zapravo u duši i bila čitavog života, žena.
Zbog toga je poslata u penziju koju je prihvatila, ali uvredu da je penzionišu zbog psihijatrijske dijagnoze nije. Podnela je tužbu protiv tadašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića, a proces je još u toku. Major Helena Vuković, nasmejana i dobro raspoložena, posetila je redakciju "Vesti".
- Ja sam još 2001. uhapšena jer su me policajci uhvatili u ženskoj odeći i izbačena sam iz Vojske zbog teške povrede javnog morala i kvarenja ugleda Vojske. Nakon žalbe vraćena sam na posao, ali sam znala i tada da meni karijere u vojsci nema. Kada sam odlučila da definitivno budem ono što jesam, fer mi je ponuđena penzija. Iako ta penzija nije velika, dobila sam slobodu - počinje svoju priču Helena.
Ipak, ono što ju je povredilo bila je ta odrednica "šteti ugledu Vojske Srbije".
- Kada sam to videla, tresla sam se. Izdaje me nešto u šta sam uložila ceo život. Odriču me se. Sistem se našao u situaciji da se nešto prvi put dešava. Nisu znali šta sa mnom, iako sam bila starešina sa odličnim ocenama. Žao mi je što ne radim posao za koji sam se školovala - kaže Helena.
Ipak, kolege i prijatelji nisu joj okrenuli leđa.
- Ove godine slavimo 25 godina mature. Oni svi kažu da su sada dobili drugaricu. Tako razmišljaju oficiri kada su van službe. Kada su u službi razmišljaju kako sistem kaže - objašnjava za "Vesti" Helena.
Edukacija roditelja
Helena danas radi za jednu marketinšku agenciju i aktivista je udruženja Egal, kako bi pomogla što većem broju transrodnih osoba u Srbiji.
- Iskačem iz frižidera, dosadila sam svima, ali to je problem o kome mora da se priča. Dok mečka ne zaigra pred našim vratima, ne interesuje nas. Potrebno je uputiti roditelje. Kada shvate da im je dete transrodno, obično sebično reaguju: "Gde to baš meni da se desi?" Umesto toga treba da razmišljaju o tome da njihovom detetu bude dobro i da bude srećno...
Najteže za Helenu je bilo suočavanje sa porodicom.
- Bivša supruga je teško to podnela, kao i deca. Sada se prašina slegla, zajedno podižemo naše četvoro dece i postale smo prijateljice. Ona me je razumela, i što više vreme prolazi, sve me više razume - s osmehom kaže Helena.
Nakon što je porodica saznala, odlučila je da progovori za medije.
- Priča vezana za penzionisanje nekako je došla do medija. Novinari su krenuli da me love. Neko s mog posla je dao medijima informaciju gde živim. Svi su želeli da dođu do slika moje dece, supruge, mene... Onda sam odlučila da sama ispričam sve, kako se ne bi objavljivale neke neistine. Kada je moja ispovest u jednom nedeljniku izašla, počela sam da dobijam podršku velikog broja ljudi - ističe Helena.
Istraživanje na internetu
- Nakon što sam prošla kompletnu psihijatrijsku procenu, otišla sam kod endokrinologa. Ja sam na svoju ruku počela sa hormonskom terapijom. Nisam mogla da čekam. Godinama sam istraživala na internetu koje hormone i u kojim dozama treba da pijem. Kada sam došla kod doktorke, rekla sam joj da sam ja jedna bezobrazna pacijentkinja. A ona mi je odgovorila da sam ja jedna hrabra pacijentkinja. Kada sam završila sa psihijatrom i endokrinologom, na red je došla operacija...
Ona je potom ušla u proces tranzicije i pre nekoliko meseci je i hirurškim putem promenila pol i konačno postala žena. Sada i u ličnoj karti stoji Helena Vuković.
- Operisao me je profesor Miroslav Đorđević. Operacija je bila komplikovana, dosta sam iskrvarila, ali oporavila sam se. Kad je sve bilo gotovo kroz glavu mi je prošla misao: "Kud ovo ranije nisam napravila." Meni je to sve bilo oslobađanje. Ceo život živite u kavezu, i odjednom zraci sunca postaju sve veći i veći. Ja sam procvetala. Jedva sam čekala da mi porastu grudi, da koža postane mekša. Godinama sam imala uzaludne pokušaje autolečenja, kako bih se prilagodila većini. Ceo život glumite nešto što niste, a u vama čuči jedna plavušica koja jedva čeka da izađe. To su veliki unutrašnji lomovi. Ta žena u meni je sve više želela da izađe napolje i onda je eksplodiralo. Koliko puta sam komplete garderobe i šminke bacala u kontejner, odupirala se. Ali, nisam mogla više. Teško je kada se rodite u pogrešnom pakovanju...
