Iza kulisa sporazuma Beograda i Prištine (3): Plodovi kosovske sage
"Vesti" vam predstavljaju hroniku pregovora između Beograda i Prištine tokom poslednjih nekoliko godina.
Dogovor o carinskom pečatu 2011. godine
Beograd: Prihvatio pečat, koji je u upotrebi od 2008, na kome piše Carina Kosova.
Priština: Dobila priznanje carinskog pečata. Obe strane pozivaju se na CEFTA sporazum.
Srbi na KiM: Na prelazima carinjenje i kontrolu sprovode kosovski organi, čime su povećane dažbine i faktički je došlo do novog oporezivanja. Carina ima pravo da zatraži carinjenje robe koja se do tada nije carinila, poput stoke, drva za ogrev, dešavalo se i oporezivanje humanitarne pomoći Srpske pravoslavne crkve koja je i Ahtisarijevim planom izuzeta od poreza.
Dogovor o matičnim knjigama 2011. godine
Beograd: Uz posredovanje Euleksa, predao kopije matičnih knjiga srpskih opština koje su od 1999. izmeštene sa KiM.
Priština: Na zahtev o podacima, Euleks se obavezao da će od Prištine tražiti i dostavljati konkretne informacije Beogradu. Nije dogovoreno šta će se desiti ukoliko Euleks napusti Kosovo.
Srbi na KiM: Nije poznata dobit od ovog sporazuma, jer su Srbi i ranije mogli da zatraže kosovsku ličnu kartu sa starim izvodima srpskih opština.
Dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji 2012. godine
Beograd: Obavezao se da neće ometati učešće Kosova na regionalnim skupovima, te da će Kosovo biti predstavljeno sa zvezdicom uz fusnotu o Rezoluciji 1244 UN.
Priština: Dobila je priliku da ravnopravno učestvuje u radu 26 regionalnih organizacija. Zvezdica se, u međuvremu, istopila sa tablice ispred govornika sa Kosova.
Srbi na KiM: Nije poznata dobit od ovog sporazuma.
Sporazum o slobodi kretanja iz 2011 - 2016. godine
Beograd: Zvanično je ukinuo naplatu osiguranja za putnička vozila sa KS (statusno neutralne) koja uglavnom imaju Srbi. Omogućio da vozila sa RKS (republika Kosovo) tablicama prolaze kroz centralnu Srbiju, ali sa belim nalepnicama preko oznaka državnosti. Režim nalepnica trebalo je da startuje novembra 2016.
Priština: Ukinula naplatu osiguranja. Kroz Srbiju bi trebalo da prolaze vozila sa RKS tablicama (republika Kosovo) na koje se lepi beli stiker. KS (statusno neutralne) tablice, na koje se obavezala sporazumom, Priština ne izdaje od novembra. Prema zvaničnom objašnjenju, nije završen tender za njihovu nabavku, ali je zapravo namera da se one, iako su dogovorene, u potpunosti ukinu. Jer, Priština i pored sporazuma u Briselu nije donela odluku o produženju važenja tih statusno neutralnih KS tablica.
Srbi na KiM: Pre sporazuma o slobodi kretanja Srbi sa KiM su bez naknade vozilima prelazili na teritoriju centralne Srbije i obrnuto. Od potpisivanja ovog sporazuma, Srbi južno od Ibra, koji uglavnom imaju KS (statusno neutralne) tablice, godinama su prilikom putovanja autom do Niša, Vranja ili Kuršumlije, plaćali osiguranje od 107 evra mesečno, plus dodatne troškove probnih tablica. Naplata osiguranja ni danas nije ukinuta, već je svedena na 50 evra godišnje. Novi sporazum iz 2016. predviđa da KS tablice važe još pet godina. Kao i da oni koji imaju (uglavnom na severu KiM) tablice sa srpskim gradovima, preregistruju vozila na KS tablice do kraja 2017. Preregistracija se plaća po kubikaži, npr. za vozilo od 1.160 kubika je 220 evra. Pošto sporazum nije počeo da se primenjuje, zbog odbijanja Prištine da produži važenje statusno neutralnih tablica, Srbi kojima je istekla registracija od novembra prošle godine moraju da uzmu RKS (republika Kosovo) tablice i još da čekaju. Cena preregistracije na RKS tablice je za 30 evra veća.
Prvi briselski sporazum potpisan 2013. godine
Beograd: Obavezao se na ukidanje bezbedonosnih (policija i druge) struktura, pravosudnih institucija, civilne zaštite na KiM. Lokalne samouprave u sistemu Srbije su sada - privremeni organi. Zauzvrat je dobio obećanje da će biti formirana Zajednica srpskih opština.
Priština: Dobila ukidanje srpskih institucija na KiM i da na celoj teritoriji uspostavi svoje institucije lokalne samouprave, pravosuđa, policije. Nije formirala Zajednicu srpskih opština.
Srbi na KiM: Priština nije integrisala sve koji su ostali bez posla u srpskim institucijama sudstva, civilne zaštite, policije... Sudstvo koje je trebalo da se formira po tom sporazumu još ne funkcioniše.
Sporazum o Zajednici srpskih opština 2013 - 2016. godine
Beograd: Dobio je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), pravnog lica koje će za ciljeve imati jačanje lokalne demokratije, nadzor razvoja lokalne privrede, obrazovanja, zdravstvene zaštite, prostornog planiranja, poboljšanje uslova za povratnike... Cilj je institucionalno organizovanje Srba kao i očuvanje radnih mesta.
Priština: Dobila je ZSO koja bi trebalo da funkcioniše po kosovskim zakonima. I takva je izgovor za političku trgovinu i do danas nije formirana. Priština ide ka tome da formiranje ZSO uslovi pristankom Srba u Skupštini Kosova da glasaju za formiranje kosovske vojske.
Srbi na KiM: Pod velikim "podstrekom" Beograda Srbi na severu KiM izašli su na kosovske izbore 2013. godine, kako bi došlo do formiranja ZSO. Nakon sprovođenja dela sporazuma kojima se ukidaju radna mesta za Srbe na Kosovu u sistemu Srbije i odbijanja Prištine da formira ZSO, Srbi na KiM sumnjaju da će im ZSO, i kada se formira, doneti boljitak.
Sporazum o telekomunikacijama 2016.
Beograd: Pristao da Priština dobije pozivni broj kao geografska oblast. Iako je najavljeno da MTS posle šest godina ima mrežu u sredinama na KiM gde žive Srbi, u ovom trenutku to se nije u potpunosti realizovalo. Još traje osposobljavanje novih 20 baznih stanica, tako da nema signala, recimo, u Prilužju i Plemetini.
Priština: Pristala je na rad MTS-a na Kosovu, ali samo na dve godine. Pozivni broj +383 je dobila zauvek od Međunarodne unije za telekomunikaciju.
Srbi na KiM: Na dve godine dobili jeftinije telefoniranje od oko 30 centi po minutu ka MTS mreži. Ali, minut razgovora sa MTS-a sa KiM ka MTS mreži u centralnoj Srbiji je 35 dinara, što je tri puta skuplje nego poziv u okviru MTS mreže u centralnoj Srbiji koji košta (prvi minut i uspostava veze) 11,9 dinara za pripejd, odnosno 14,79 za postpejd brojeve. Poziv, recimo, sa 044 mreže (operater Valja sa pozivnim brojem Monaka) ka MTS mreži je 60 centi po minutu, međutim, znatno je jeftiniji poziv unutar Valja mreže. Inače, tek treba da se uradi preregistracija korisnika MTS brojeva na lokalni pozovni broj.
Sporazum o energetici 2013 - 2015. godine
Beograd: Elektroprivreda Srbije je osnovala kompaniju za snabdevanje i distribuciju električne energije Elektrosever koja bi trebalo da naplaćuje struju na severu KiM. Ta kompanija, međutim, još nije registrovana na Kosovu, što zahteva Priština.
Priština: Prema sporazumu je dobila podršku Srbije za ulazak Elektromreže Kosova (KOSTT) u ENTSO - Udruženje evropskih operatera prenosnih sistema električne energije.
Srbi na KiM: Elektrosever ne izdaje račune na severu KiM. Stanovnicima na severu KiM i dalje stižu računi na kojima piše Elektrokosmet. Manje od pet odsto građana na severu plaća te račune, dok Srbi južno od Ibra dobijaju račune od KEDS-a i u obavezi su da ih redovno plaćaju.
