Iza kulisa sporazuma Beograda i Prištine (2): Izdani i ostavljeni
"Ljudi se osećaju izdanim, ostavljenim na milost i nemilost samoproglašenom Kosovu. Strepe od gašenja srpskih institucija, koje su ipak neki garant ekonomske i institucionalne sigurnosti. Sve dogovoreno se primenjuje po principu sile, pa svako sprovodi šta mu i kad mu odgovara. Jedino su sve banalniji razlozi po kome kosovski carinici mogu da vas vrate, a što su im omogućili baš ti sporazumi", kaže Branislav Marković, meštanin Gračanice.
Dodaje da su stanovnici centralnog Kosova uplašeni, da nema nikakvog boljitka, a da su bar od međunarodne zajednice očekivali da se zalaže da se Srbima poštuju prava bar po kosovskom ustavu.
Prekrajanje granica
- Poučeni lošim višedecenijskim iskustvom Srbima na Kosovu jasno je samo jedno - Srba će biti na Kosovu dokle god je i srpske države na Kosovu. Briselski sporazum je prekrajanje granica Srbije, a formiranje Zajednice srpskih opština početak kraja postojanja srpske istorije, kulture, državnosti i postojanja srpskog naroda na KiM - zaključuje Marković.
- Ali, njih briga. Sve je više napada na srpske porodice. U razmaku od 10 dana, usred dana, u Gračanici su se dešavali pokušaji otmice, zastrašivanje srpskih devojčica, nasilničko razbojništvo, upadi u porodičnu kuću. Kako biste se vi osećali - pita Marković.
Sagovornik "Vesti" ističe da je srpsko stanovništvo desetkovano i da u Gračanici "svako ko ima šanse nešto da proda, to i učini".
- Mnogo je lakše živeti bez posla na slobodi, nego nezaposlen u "kosovskom getu". Za mnoge ove stvari krivim i lokalno rukovodstvo koje je imalo podršku i Beograda i Prištine, ali je namerno, neznalački ili zbog nesposobnosti odigralo ulogu koja je dovela do toga da se ljudi sele. Nikada, čak ni u vreme martovskog pogroma, ljudi nisu razmišljali da odu iz Gračanice. Samo iz moje ulice su otišle zauvek tri mlade porodice - pojašnjava Marković, ističući da je sve to odraz ignorisanja srpskog problema na KiM i vladajućih lokalnih struktura koje ne umeju da se uhvate u koštac sa njim. U Gračanici, dodaje, "stručni kadar se bira prvenstveno po partijskoj liniji, a ne po znanju i sposobnosti, a to na Kosovu mnogo više nego u bilo kom delu Srbije uzima poseban danak":
- Ovde se dešava tihi egzodus, dok na poljoprivrednom zemljištu Albanci prave cela naselja. Na nekim sledećim izborima, a naredni su već krajem godine, nećemo imati problem u odabiru srpskog kandidata, već će to biti borba da ne pobedi Albanac i dođe na čelo najznačajnije srpske opštine južno od Ibra. Međunarodna zajednica je usvojila pravo Srba na očuvanje demografskog balansa, ali to je isto mrtvo slovo na papiru.
Na korak od propasti
Jedino što se u Metohiji promenilo od početka razgovora u Briselu jeste da je Kfor uklonio punktove, pa se ljudi slobodnije kreću. Ali, to nije uticalo na bezbednost, jer dogovori Beograda i Prištine nisu zaustavili napade i pljačke Srba. Danas, četiri godine od potpisivanja glavnog sporazuma o normalizaciji odnosa, pristalice Ramuša Haradinaja se šetaju kroz naše mesto, dobacuju, vređaju i provociraju. Istovremeno, nema Srba policajaca, nema Srba u kosovskim institucijama, ko da nas zaštiti ako se nešto desi? Naša zajednice je izolovana kao što je i bila, ističe Darko Dimitrijević, novinar Radio Goraždevca.
U ozbiljnoj manjini
- Predviđeno je da u Zajednicu srpskih opština budu uključene opštine sa srpskom većinom. Mi ne znamo kako će biti uključena mesta u Metohiji. Ovde smo u ozbiljnoj manjini - kaže Darko Dimitrijević.
U praksi, kaže, sve što se dešava u Briselu - "hiljadama milja je daleko od Metohije".
- Ipak, Srbi osećaju posledice po džepu. Šta se tačno dogovore saznamo tek kada naiđemo na problem, a onda smo u bezizlaznoj situaciji. Na primer, jedan broj Srba registrovao je vozila na statusno neutralne KS tablice. Beograd nam kaže "ispregovarali smo da i dalje važe", ali kada tražimo produženje registracije kod kosovskih institucija, oni nam kažu da moramo da uzmemo RKS, odnosno Republika Kosovo. To sve debelo plaćamo - pojašnjava Dimitrijević.
Dok su mediji izveštavali o ponovnom uspostavljanju signala srpske mobilne telefonije u enklavama na Kosovu, Goraždevac i Osojane, dodaje, nisu dobili čak ni nove repetitore. Goraždevac ima oko 900 stanovnika, a od 200 mladih njih 90 odsto ne radi. Na sve to, dodaje naš sagovornik, stalni su problemi sa uzurpacijom imovine.
- Gde nas vodi briselski dijalog? Na ivicu provalije! A da li ćemo u nju da upadnemo, zavisi od Beograda i Prištine - zaključuje Dimitrijević.
Životarenje u okovima
Nije nam ni bolje ni bezbednije, a za perspektivu? Da je ima, ne bi ljudi odlazili. Naša očekivanja su pala u vodu, čak smo prvih deset godina izolacije imali svoje kafiće, kafanu, omladinski centar, novo igralište za našu decu. A koliko je sada naš život u ilegali, dokazuje činjenica da se u jednoj sobi, u privatnoj kući, umesto u kafiću okupljaju uveče mladići i gledaju TV. To je sav provod u jednom gradu - priča Olivera Radić, profesorka iz Orahovca.
Dajući ličnu ocenu posledica dogovora u Briselu, podvlači da sve više komšija stavlja kuće na prodaju.
- Srpski deo grada se prazni, etnička struktura se menja. Letos je otišlo 20 mladih ljudi, među njima tri porodice sa decom. To je za nas veliki gubitak. Silazimo slobodno do prodavnica u donjem, albanskom delu grada, ali kakva je to sloboda?
Posle svega, kaže, na svoj grad gleda kao na "bolesnika koji umire, jer niko neće da mu pruži lek".
- Da bismo se slobodno kretali moramo da budemo i državljani i Srbije i Kosova, ne mogu da se prevezem kolima do Beograda, a da se ne osećam kao diler droge: nosim dupla dokumenta, duple tablice, pa se brinem šta ću kad da pokažem.
