Urušavanje institucija kulture (2): Zašto se Kolarac okreće u grobu
Kada je Ilija Milosavljević Kolarac, jedan od najbogatijih Srba svog vremena, rešio da otečestvu ostavi sav imetak ne bi li se zemljaci koji nisu imućni obrazovali i prosvetlili, verovatno nije mogao ni da nasluti da će se prema njegovoj plemenitoj ideji toliko birokratski odnositi.
Vek i po kasnije od zaveštanja, zgradi u užem centru srpske prestonice sazidanoj od njegovog novca, preti zatvaranje.
Na to je nedavno upozorila Mirjana Lazarević, muzička urednica Kolarca, zgrade u kojoj se nalazi najbolja, a neki kažu i jedina koncertna dvorana sa dobrom akustikom u zemlji.
Pročitajte još:
Ona je alarmirala javnost da novca za osnovno održavanje nema, da su zaposleni na minimalcu i da ustanova još nije zatvorila vrata samo zahvaljujući entuzijazmu zaposlenih. Kome god da su se obraćali, od grada do Ministarstva kulture, svi su se pravdali da nisu nadležni za zadužbinu čiji su osnivači privatna lica.
Najgora zebnja bila im je ta da, ako bi došlo do gašenja institucije, ne bi bilo šire reakcije. Tu se, sva je sreća, urednica prevarila.
Nema za klavir, ima za fudbal
Država je ekspresno odreagovala kada je fudbalski klub Partizan nedavno zamolio premijera da im pomogne u izmirivanju duga od 360.000 evra, jer im u suprotnom preti suspenzija iz Evrope. Istovremeno već nekoliko godina traje akcija prikupljanja novca za novi koncertni klavir u Kolarčevoj zadužbini. Klavir košta stotinak hiljada evra i na njemu bi svirali najeminentniji pijanisti sveta, koji i do sada nisu zaobilazili Kolarac. Velika sala Kolarca proslaviće 85. rođendan 4. februara, kada u njoj nastupa violinista Nemanja Radulović sa prijateljima. Veliko je pitanje da li će novi Stenvej stići do tada, jer rukovodioci u kulturi nisu na "kratkoj" liniji sa predsednikom vlade.
Nakon što se izjadala novinaru "Danasa", preko društvenih mreža usledili su revoltirani komentari.
Jedan Miloš P. sarkastično je upitao šta će nam Zadužbina kada ćemo imati muzičku fontanu, misleći na Slaviju, jednu od naprometnijih kružnih raskrsnica na kojoj se gradi muzička fontana, nakon što je uklonjen spomenik Dimitriji Tucoviću! Ili jedan Sofronije koji podseća da je potrebniji novac za pokrivanje dugova fudbalskom klubu Partizan nego "tamo nekakve Kolarčeve zadužbine".
"Ko je uopšte taj Kolarac? Da je neko bitan ušao bi i u Parove do sada", jedak je ovaj tviteraš.
Ko nasleđuje Nušića
Već godinama Narodno pozorište ima v. d. upravnika, a na konkurs za prvog čoveka nisu se prijavile osobe značajnijeg kulturnog dela.
- Pada mi na pamet, recimo Ljuba Simović, ne znam da li bi on hteo, ali sa takvim ljudima treba razgovarati o mestu upravnika. Znate, to je pozorište u kojem su jedan Nušić, jedan Milan Grol bili upravnici. Ne treba nama samo menadžer, nego neko ko će dati ton instituciji, ličnost koja će vratiti dignitet tom pozorištu. Duh jednog vremena, atmosfera jednog društva, način na koji se govori, skupština, sve je to kultura. Za štetočinski duh u kulturi nisu odgovorne pevačice, već politička tendencija. Premijer ne gostuje na Javnom servisu, već na Pinku - oštra je Borka Pavićević.
Zbog gnevne javnosti uzvrpoljili su se i oni kod kojih su narodni novci, pa je na kraju iz Ministarstva kulture obećano da će se naći rešenje.
- Kolarčeva zadužbina ne sme da se uništi. Prvo zato što je to jedna od najvažnijih kulturnih institucija. Uzmite samo koliko je tu ljudi uzimalo časove i dodatno se obrazovalo, koliko je predavanja i koncerata bilo. Primer ove zadužbine nam ukazuje da je neko u našoj prošlosti smatrao da je to potrebnije nego da sebi kupi luksuzni auto. Kolarac je užasno bitan, jer je i primer važnosti zadužbinarstva i kontinuiteta izgradnje institucija - kaže Borka Pavićević.
I dok slušamo velike priče o patriotizmu, o nacionalnim dobrima mi, kako primećuje Pavićević, prisustvujemo njihovom urušavanju. I to godinama.
Osloboditi se birokratije
Borka Pavićević ukazuje i na to da institucije kulture nužno moraju da se transformišu.
- Ne možete da imate Narodno pozorište s istim brojem zaposlenih kao u vreme kada je radila jedna Trepča. Srbija nije više država u kojoj postoji privreda, te ni Narodno pozorište ne može imati 900 zaposlenih. Ustanove kulture moraju da se oslobode ogromne administrativne operative nasleđene iz vremena kada je radila proizvodna privreda. Kada sam bila u Upravnom odboru Narodnog pozorišta bio je 81 član logističke pomoći, šta god to značilo. Istovremeno, portir ne zna šta se te večeri daje na repertoaru. Da sam ja to rekla kod Mire Trailović, ne bih dočekala jutro - navodi naša sagovornica.
