Umetnici u politici (4): Uzmimo sudbinu u svoje ruke
Srpski umetnici politički angažman ili podršku nekoj stranci tumače sopstvenom željom da utiču na pozitivne promene u društvu i bolji život građana.
Doajen glumišta Predrag Ejdus, jedan je od onih koji je stao uz DS i podržao zaštitnika građana Sašu Jankovića za predsednika države, kaže da je u politiku zakoračio pre skoro četvrt veka sa zalaganjem za Srbiju kao građansku i pravnu državu. Ističe da on nije samo umetnik i poznata javna ličnost, već je i stanovnik Srbije koga muče iste brige kao i njegove sunarodnike.
- Motivacija da u vreme Slobodana Miloševića stanem uz opoziciju bila je što sam kao građanin procenio da nemamo ni građansku ni pravnu državu, niti je ona garant podele vlasti. Takođe da nam treba model društva u kojem građani neće biti podanici, već oni koji slobodno misle i odlučuju, kao i da Srbija treba da postane multinacionalna država, mada su šanse za takvo uređenje sve manje - objašnjava Ejdus za naš list.
Umetnici u politici:
Jedan od najpoznatijih srpskih umetnika Branislav Lečić, koji je 1991. poveo prvi veliki protest protiv režima Slobodana Miloševića, ističe da ne samo da mu politika nije bila potrebna da bi bio veći glumac, već mu je smetala u karijeri. Suštinu svog angažmana u tim vodama objašnjava željom da Srbija i region konačno izađu iz faze preddemokratskog društva u kojem su dugo zaglavljeni.
Prilika za promene
- Srbija se već godinama suočava sa dubokom i teškom krizom koja prati nedovršenu tranziciju države i društva. Institucije su razorene ili pod pritiskom, nepoverenje građana u državu je ogromno, nepravda svuda prisutna, a siromaštvo realnost za većinu ljudi. Građani imaju priliku da počnu da menjaju stvari - stav je kojim je 100 poznatih srpskih ličnosti iz sveta kulture i nauke obrazložilo zašto apeluje na ombudsmana Sašu Jankovića da uđe u trku za predsednika Srbije.
Upliv u politiku obrazložili su u pismu građanima sledećim rečima:
- Dramatična kriza s kojom se suočavaju građani i društvo čini nemogućim da bilo ko ostane po strani. Srbija je danas zemlja cenzure i autocenzure, siromaštva i nezadovoljstva, apatije i beznađa, institucija koje propadaju i nesigurnosti koja raste.
- Imidž političara je ukaljan, pa se na svakog ko se bavi politikom gleda kao na nekog ko je loš, prljav i hoće ličnu korist. Ali, ako odustanemo od zalaganja za promene vodiće nas najgori i određivati nam sudbinu - kaže za "Vesti" ovaj glumac koji je odnedavno potpredsednik DS.
On na politiku ne gleda kao na profesiju, već je vidi kao kontrolu uticaja na stvarnost i budućnost. Zalaže se za njeno usmeravanje u pozitivnom smeru, koliko je to u "našoj moći".
- Postoji tendenciozna namera da nam politiku podvale i ogade kao nečasnu delatnost.
Nisu ni svi snovi isti
Spisateljica Ljiljana Habjanović nije htela da zasedne u skupštinske klupe kao predstavnica naprednjaka, posle prošlogodišnjih aprilskih izbora.
- Čitavog života sam želela da budem pisac, to i postala i ne želim da budem ništa drugo. Rekla sam 1999. da ne želim da budem poslanica, ni ministarka, ni urednica velikog medija, ni ambasadorka, ni direktorka kulturne institucije. Pa zar da ostvarenje životnog sna zamenim nečim drugim - navela je ona, ukazujući kakve se fotelje smeše poznatima koji odluče da uđu u politiku.
Građani su digli ruke čak i od glasanja na izborima, pa vlastodršci rade šta hoće. Zato je neophodno uključiti se i obezbediti da zemlju vode ljudi sa savešću i odgovornošću, koji će stabilizovati demokratiju. Ako to prepustimo partokratama, interešdžijama i lošim ljudima kojima je materijalni interes na prvom mestu onda ostajemo žrtve. Zbog toga nemam dilemu da li treba uticati na političke tokove. Za preddemokratsko društvo je jako važno da svi budu budni kako bi društvo postalo stabilno i normalno, jer samo tako mogu da se bave sopstvenom profesijom i životom - zaključio je Lečić.
Automobil kao merilo
Umetnik koji je 2011. prvi stao uz naprednjake je glumac Rastko Janković, danas pomoćnik direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. On za "Vesti" kaže da ga je u politiku uvela želja za promenama u zemlji u kojoj se osećao nezadovoljnim pune dve decenije.
- To osećanje sam pokazao kroz dve pesme i sreća je da se poklopilo sa ljudima iz politike koji su mislili isto. Borili smo se, izborili za promene i potom sam ušao u državnu službu da bih uradio nešto dobro za građane, a ne zarad bilo kakvih privilegija - tvrdi Janković.
Za četiri godine koliko se bavi odnosima sa dijasporom i Srbima u regionu, kako navodi, glumio je samo u filmu "Enklava", i nekoliko epizodnih uloga, jer nije želeo da koristi poziciju za napredak u glumačkoj karijeri.
- Vozim isti auto i isto živim kao i pre aktiviranja u politici - kaže on.
