Umetnici u politici (2): Profit iz partijskog šinjela
Problem izvitoperenosti u politici i kulturi srpskog društva i njihovom nakaradnom mešanju, profesor Fakulteta za pravne i poslovne studije Univerziteta u Novom Sadu dr Duško Radosavljević vidi u činjenici da zemlja 26 godina živi u "abortiranoj tranziciji" i sa uglavnom istim političarima koji se smenjuju kao vlast i opozicija. Mnogi umetnici su, kaže on, podeljeni po političkom šavu.
- Ministar na latinskom znači sluga od javnog interesa, znači u službi građana i za sve što ne uradi dobro mora da se izvini narodnom puku. Međutim, naša politička klasa neće da radi za nas. Nažalost, vidimo i dosta umetnika, glasnogovornika vlasti zarad sopstvenih interesa ili, pak, velikih kritičara državnog vrha, ali zato što su na strani opozicije. Nađe se, među njima po koji umetnik da misli svojom glavom i to otvoreno kaže, ali je on samo jedan usamljeni list na vetru i bez šanse da pokrene građansku akciju - objašnjava Radosavljević domaći umetnički milje.
Umetnici u politici:
Naš sagovornik navodi primer reditelja Srđana Dragojevića i rokera Neše Galije koji su u prošlom sazivu zvanično obukli partijski šinjel socijalista i seli u poslaničke klupe. Takve su, podseća Radosavljević, imale sve stranke, a DS i dvojicu glumaca ministara kulture koji za mandata nisu uspeli da donesu zakone značajne za oblast umetnosti.
Nekim poslenicima iz oblasti kulture, politika se prema njegovim rečima ispostavila kao odskočna daska u karijeri, ili za materijalno sticanje.
Zaglupljivanje naroda
- Ako javna ličnost nije partijska političari u nju nemaju poverenja, pa se trude da umetnike prevedu na svoju stranu. Inače je, prema vokaciji, umetnost ta koja podbada i provocira vlast i kritikuje loše društvene pojave, pa vlastodršci ne vole ni pozorište, jer scena otkriva da je vlast bez emocija i da ne prezaju ni od čega da se održe na funkcijama ili ih osvoje i po cenu da postanu oceubice. Zato se danas umesto umetničkih forsiraju najogavniji sadržaji za zaglupljivanje naroda, poput rijalitija - ukazuje Duško Radosavljević.
- Umetnost je, kao i sve u Srbiji, podređena politici i vlastima, pa je bilo i forsiranja "partijskih" autora. Na primer, u pozorištu je ranije morala da se igra predstava Milovana Vitezovića, a svojevremeno Ljubiša Ristić kao deo JUL-a Mirjane Marković dobio beogradsku Šećeranu da napravi pozorište. Kusturica je postao biznismen još u vreme Vojislava Koštunice i održao se do danas, a u vreme vlasti DS-a i danas SNS-a, upravnici pozorišta su birani kao bliski partijama na vlasti ili kao njihov deo. Narodno pozorište dugo nema upravnika, jer se gleda da bude partijski čovek - naveo je dr Radosavljević.
Osim profitera u umetnosti ima i onih koji žive za nju i promene društva.
- Nažalost, naivni su glumci, reditelji ili pisci koji misle da kao jedinka mogu da menjaju stanje u zemlji ili vlast - zaključuje naš sagovornik.
Izlet u istoriju
- Ima i onih koje ne možete da kontrolišete poput Bore Čorbe, ali i drugačijih kao što je glumac Aleksandar Berček, koji je bio deo nekih partija, da bi se posle tumačenja uloge Miloša Obrenovića toliko srodio sa ovim istorijskim likom da je počeo da se ponaša kabadahijski. Velimir - Bata Živojinović koji je slovio za glumačku legendu jedan od onih koji je direktno ušao u politiku, i osim dugogodišnje poslaničke karijere, čak i istakao predsedničku kandidaturu. Takvi umetnici, bez obzira na veličinu u profesiji, upregnuti su s partijskom knjižicom da budu glasnogovornici i to onoga što političari neće da kažu ili smatraju da je bolje da izađe iz nepolitičkih usta - ukazuje Radosavljević.
