Lice i naličje uspeha na OI (4): I biznismeni odrešili kesu
Jedno od iznenađenja Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru je reprezentacija Velike Britanije, koja se po broju zlatnih medalja našla na drugom mestu, iza SAD, a ispred Kine.
Posle kraha u Atlanti 1996, kada je osvojena samo jedna zlatna medalja, država je promenila sistem finansiranja, a jedan od ključnih činilaca preokreta je bio zakon o lutriji koji je donet sredinom devedesetih godina prošlog veka.
Lice i naličje uspeha na OI:
Taj fond, kao i deo koji se izdvaja iz poreskih prihoda građana, bili su dovoljni za veliki uspon ove zemlje na listi osvajača olimpijskih medalja. Prioritet su sportovi koji imaju kapacitet da donesu odličja, pa tako trpi čak i košarka, koja jeste popularna, ali nema rezultata.
Na drugoj strani Evrope, u Rusiji je za poslednjih šest godina u razvoj sporta u toj zemlji uloženo najmanje 700 miliona evra, a ruski ministar sporta Vitalij Mutko je rekao da je u sport u poslednjih deset godina investirano blizu 1,3 milijarde evra, najviše u infrastrukturu.
Prema pisanju Sputnjika, ulažu i velike državne kompanije i sponzori iz sveta biznisa, postoje i namenski fondovi, oporezovani su dobici na kladionicama, a lokalne vlasti imaju posebne budžete.
- Kada, na primer, Gasprom gradi energetske objekte u ruskim regionima, on istovremeno gradi i sportske objekte koje zatim ostavlja regionu na poklon - rekla je za Sputnjik Svetlana Žurova, olimpijska i svetska šampionka u klizanju i deputat Državne dume.
Ipak, nije sve idealno, pa je tako predsednik Rusije Vladimir Putin kritikovao to što se veliki novac troši na kupovinu inostranih zvezda, a ne na razvoj masovnog sporta.
