Koliko košta drug Tito?!
Kad bi, kažu, znao gde su i kako završila njegova dva džinovska bronzana dvojnika, koja su, dok je revolucija tekla, živela na centralnim trgovima u Rudom i Užicu, Josip Broz bi ustao iz "Kuće cveća"... Ali, srećom po neke njegove bivše pionire i drugove, Tito ne ustaje, a dva velika bronzana spomenika danas se nalaze daleko od mnogih očiju, ali i od mnogih srca. Mada, mnogi jugo-nostalgičari za njih nude malo bogatstvo...
Bronzani Tito iz Rudog, rad hrvatskog vajara Antuna Augustinčića, brani se od paučine i mraka na otpadu u Sevojnu, jer su ga lokalne vlasti prodale za nekoliko hiljada maraka i od tih para isplatili zarade zaposlenima u Domu kulture.
Bronzani spomenik vajara Frana Kršinića, visok pet metara i težak nekoliko desetina tona, koji je punih 30 godina krasio Trg partizana u Užicu, već 19 godina stanuje u večitom hladu iza jedne od zgrada užičkog Narodnog muzeja. U komšiluku, na otpadu "Guli-Guli", stalno boravi nešto manji bronzani Broz, rodom iz kasarne u Surdulici. Za razliku od velike bronzane braće, koji žive životom teških mučenika, Tito iz Surdulice uživa svu moguću pažnju svog gazde Ivice Guskića.
Kupci spomenika
Direktor Narodnog muzeja u Užicu Nikola Gogić kaže da je i sam potpisinik peticije da se Titov spomenik vrti na užički Trg partizana.
"Da bi se vratio spomenik na mesto gde je bio punih 30 godina, potrebna je odluka gradske vlasti i odluka Upravnog odbora Muzeja. Poznato mi je da su i neki nekadašnji protivnici Tita, koji su bili za uklanjanje spomenika, potpisali ovu inicijativu za njegov povratak", kaže Gogić, dodajući da i dalje vlada veliko interesovanje za kupovinu spomenika.
Osim ova tri bronzana Tita, u užičkim otpadima i muzejskim depoima ima još nekoliko bronzanih poprsja nekadašnjeg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti.
Međutim, najviše pažnje i interesovanja javnosti izazivaju spomenici iz Rudog i sa užičkog trga. Za ove dve biste su proteklih godina pljuštale brojne finansijske ponude sa svih strana biše Jugoslavije, a među zainteresovanima bili su čak i Titov unuk Joška Broz i nekoliko crnogorskih biznismena. Ali, ni rukovodstvo užičkog muzeja, ni vlasnik otpada "Sinma" gotovo da ne žele da razgovaraju o prodaji bronzanih Tita.
"Nedavno je jedan čovek iz obližnje Požege ponudio 30.000 evra da mu na određeno vreme iznajmimo spomenik. Naravno, ponudu nismo mogli da prihvatimo, jer Tito nije ni na prodaju ni na iznajmljivanje", kaže Nikola Gogić, direktor Narodnog muzeja.
Za sada se za Titov povratak najsrčanije bore članovi boračke organizacije iz Užica, koji žele da se njihov bronzani vođa vrati na užički trg. Takvom predlogu za sada se niko otvoreno ne suprostavlja, pa čak i oni koji su avgusta 1991, uz podršku građevinske mašinerije i psovke i kletve skinuli bronzanog Tita sa mesta na koji je postavljen 1961, kad je Užice i zvanično postalo Titovo.
"Još pre pet godina pokrenuli smo inicijativu da se Titov spomenik vrati tamo gde i pripada - trgu i narodu. Još čekamo da se naš predlog konačno nađe na dnevnom redu opštine", kaže predsednik užičkog SUBNOR-a Milun Jovanović.
Predsednik lokalnog parlamenta Radiša Marjanović, pak, tvrdi da je čuo za incijative, ali da još zvanično nije primio predlog odluke za vraćanje Titovog spomenika na trg.
I dok dva velika bronzana Broza tamnuju, Broz iz Surdulice je pod punom negom svog mlađanog gazde na otpadu "Guli-Guli" gde se najviše prodaje rashodovana vojna oprema. Gazda Ivica Guskić veoma argumentovano objašnjava zašto voli Tita:
"Pre svega, moj Tito nije na prodaju. Njega ne dam ni za kakve pare, on je zaštitni simbol mog otpada. Da nije njega, da Tito nije za svog života nabavljao ovako kvalitetnu vojnu opremu, ne znam šta bih ja danas radio!"
Pročitajte još i:
