Štrajk glađu radnika Zastave (1): Svima bolje da nas nema!
Zamotani u ćebad, sklupčani između automobilskih guma, barskih stolica i dve kosačice za travu - nekadašnjeg centralnog magacina Zastava INPRO u Kragujevcu, grupa od 28 invalida rada više od tri nedelje štrajkuje glađu.
Njihova patnja je svedena u deset zahteva, od kojih je zapravo ključan samo jedan - da ih se firma ne odrekne preko noći, jer su prestari i prebolesni za novi posao, a premladi za penziju.
Pošto smo oguglali i na mnogo teže teme, ovaj štrajk je u domaćim medijima prošao gotovo nečujno. Nijedna veća televizija, uključujući i Javni servis ovom događaju nije posvetila značajniji prostor, a ništa nije bolje nisu prošli ni sa vodećim, pisanim medijima.
Muka običnog čoveka u Srbiji odavno više nije glavna vest.
- Kada je Zastava trebalo da pređe u ruke Fijata, Italijane nije zanimalo da preuzmu i nas, invalide druge i treće kategorije, pa je Vlada Srbije potpisala sa Samostalnim sindikatom protokol da nas preuzmu preduzeće Zastava INPRO i novostvorena Zaštitna radionica za obuku i rehabilitaciju invalida.
Međutim, polovinom avgusta, francuska firma Trigano - preduzeće koje je u onoj, Titovoj Jugoslaviji, od Zastave kupovalo prikolice ne pitajući šta koštaju - sada je kupila deo mašina i opreme fabrike Zastava INPRO za 287.000 evra. Imali su obavezu da preuzmu i 160 zaposlenih. Ostalo je jedino nejasno šta će biti sa drugim delom preduzeća u kome je ostalo 132 radnika, od čega i nas 115 s invaliditetom.
Počele su da nam kasne plate, da nas teraju da po svaku cenu uzmemo socijalni program i ko zna šta još. Kada su shvatili da nas se neće lako osloboditi, pripremili su program za reorganizaciju po kome je predloženo da firma nastavi sa radom, ali uz zadržavanje 100 zaposlenih i odlazak 32 radnika koji bi kao tehnološki višak uz otpremnine napustili preduzeće. Jesmo invalidi, ali nismo kreteni. Odmah nam je bilo jasno šta to znači - objašnjava Stevan Pušonja, predsednik štrajkačkog odbora i sadašnji magacioner.
Firma u blokadi
Direktor Zastava INPRO Branko Veljović tvrdi da plate nisu isplaćene zato što je firma u blokadi 64 dana za iznos od 25 miliona dinara.
- Posle prodaje dela pogona Triganoa tokom avgusta Zastava oružje je blokirala račun preduzeća zbog duga za zakup hale, jer radimo u prostorijama koje su njihovo vlasništvo. Odmah nakon toga i ostali poverioci su odmah aktivirali svoja potraživanja - objašnjava Veljović i dodaje da pošto ova firma ima status društvenog preduzeća, a nije privatizovana jer ne može u privatizaciju zbog toga što zapošljava invalide, po odluci Vlade takve firme imaju dva rešenja. Jedno je da budu podržavljene, a drugo da idu u stečaj.
Prethodno je u Zastavi radio na strugu, a 27. oktobra 1988. mašina mu je otkinula tri prsta na ruci, pa je postao invalid treće kategorije.
- Ukoliko nas firma proglasi viškom, dobićemo oko 200 evra otpremnine po godini i to je sve. Sada primamo po 7.000 dinara invalidskog dodatka, ali čim prestanemo da radimo gubimo to pravo. Ostaje da se ponovo zaposlimo, ali ko će da primi invalida na posao. Drugo rešenje je da odemo u invalidsku penziju, a zbog godina staža, ona bi iznosila od 12.000 do 16.000 dinara. Kako da izdržavamo porodice sa 100 evra mesečno - pita se Pušonja.
Pisali Vučiću, Vulinu...
Krajem prošle nedelje štrajkači su umesto obećane cele septembarske, dobili deo te plate, a tome je prethodio nezvanični sastanak sa državnim sekretarom Ministarstva rada Draganom Popovićem, direktorom grupe Zastava vozila Draganom Srejovićem i predstavnikom Samostalnog sindikata Zoranom Mihajlovićem.
- Obećano je da će naš problem biti rešen ove nedelje, a nezvanično nam je prenet i stav ministra Aleksandra Vulina da nismo morali odmah da primenimo "poslednju metodu". Pa već dve godine pišemo svima živima u državi: od Vučića, preko Vulina, svim drugim ministarstvima. Ni slova nam niko nikada nije odgovorio - tvrdi Ljubisava Vranić (52), član štrajkačkog odbora.
U grupi onih koji štrajkuju nema "lepe priče", sve su nalik njegovoj - tužne i porazne za svako društvo.
Poseta Radomira Nikolića
Već trećeg dana štrajka glađu posetio ih je gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić.
- Njemu svaka čast. Došao je, a nije morao. Pozvao nas je da prekinemo štrajk i da će Vlada do 20. novembra da reši sve naše zahteve. Kada smo ga pitali da nam on da čvrste garancije, odgovorio nam je: "Ljudi, ja sam samo glasnik." Odbili smo taj predlog - priča Stevan Pušonja.
