Iza kulisa izbora generalnog sekretara UN (4): Amerikancima bi bilo teško sa Srbinom
Nekadašnji ambasador u UN Vladislav Jovanović smatra da nisu izgledne promene u centralnoj međunarodnoj instituciji, ali da posle monopolarnog sveta u kome su SAD bile jedina velika sila, jačanjem Rusije i Kine i još nekih regionalnih sila, UN dobijaju na značaju.
Kakvi su izgledi da sa novim generalnim sekretarom dođe do reformisanja UN?
- Gotovo nepostojeći jer su UN napravljene kao potreba pobednika Drugog svetskog rata da imaju svetski forum gde bi sve zemlje bile obuhvaćene i usaglašavale se otprilike onako kako to odgovara pobednicima u ratu. Istovremeno te zemlje imaju privilegovan položaj tako što su sebi obezbedile pravo veta u Savetu bezbednosti. I kada se govori o reformisanju UN, prevashodno se misli na proširenje SB, što znači da se drugim regionama i uticajnim silama da isto pravo, a kad se isto pravo da većem broju zemalja, onda se ono teže koristi, jedni druge će kontrolisati. Za sada, svaka od članca SB s pravom veta ima neki izgovor da ne pristane na proširenje svog ekskluzivnog kluba.
Iza kulisa izbora generalnog sekretara UN:
U tom kontekstu, koliko je uopšte važno ko je na čelu UN?
- Kada je pao Berlinski zid i uspostavljen tzv. novi svetski poredak, dolazi period stagniranja UN. SAD kao jedina preostala velika sila nije imala potrebu za UN, koje je Vašington zanemarivao i uglavnom koristio za saniranje situacije posle američke vojne intervencije. Jačanjem Rusije i Kine i nekih regionalnih sila poput Brazila, Indije ili Turske, SAD nisu više svemoćne i moraju neka pitanja da rešavaju kroz UN. U tom kontekstu naravno da je važno ko je generalni sekretar. On završava odluke SB, podnosi izveštaj i, ako treba, javno apeluje i ističe svoj stav.
Zašto mislite da Vuk Jeremić nije imao šansi?
- Iz dva razloga: prvo Amerikanci mu zameraju što je blokirao njihovu politiku oko Kosova. Ali i da uzmemo da su mu oprostili, ako je on u međuvremenu pristao da bude pitom generalni sekretar u odnosu na američke interese, važniji razlog jeste taj što Amerika nije završila važne poslove sa nama. To su Kosovo, Republika Srpska i Rusija. Tako da bi SAD bilo veoma teško sa Srbinom generalnim sekretarom jer on ne bi mogao da bude neutralan. To je glavni razlog zašto nijedan Srbin, ne samo Jeremić, nije mogao da prođe na izboru za ovu funkciju.
Kinesko tihovanje
Šta je sa Kinom, ona je po nekim pokazateljima pretekla SAD, a retko preti vetom?
- Kina u svemu sledi Rusiju sem u pitanjima koje se nje neposredno tiče. Sama Kina se služi vetom kad se na dnevnom redu nalazi pitanje od neposredne važnosti za njih. Tako je dok još više ne ojača, a kada ojača, verovatno će imati drugačiji pristup.
Koliko su zaiste bile ozbiljne najave da bi na čelo UN mogla da dođe žena?
- Male. U SB bi možda mogli i da se saglase, ali teško da bi prošla u Generalnoj skupštini, gde ima šezdesetak muslimanskih zemalja. Od njih bar 30-40 su retrogradne i samo zbog toga što je žena bile bi protiv.
Zna se ko odlučuje
Sada je prvi put proces izbora bio donekle javan kroz neformalne krugove glasanja dok slovo nije spalo na jedno ime.
- To je lilihip za malu decu i ne menja suštinu. Ranije se usaglašavanje vršilo kroz dogovor u neformalnim kontaktima iza zatvorenih vrata i znalo se da novi generalni sekretar ne sme da škodi interesima američke politike. Za Vašington je, recimo, predstavljalo negativno iznenađenje kada je Afrika dala za svog kandidata uglednog profesora prava Butrosa Butrosa Galija. On je imenovao Jasušija Akašija za specijalnog izaslanika za Jugoslaviju i kada je NATO insistirao na vojnoj intervenciji u Republici Srpskoj, ovaj je bio protiv. Onda se tadašnja državna sekretarka Madlen Olbrajt na sednici na njega izvikala rekavši: "Gospodine, vi treba da znate ko vas plaća!" Gali, naravno, nije dobio drugi mandat.
