Iza kulisa izbora generalnog sekretara UN (3): Novi cilj - Andrićev venac
Uoči šestog neformalnog kruga glasanja srpski mediji su gotovo unisono osvanuli sa naslovnicama na kojoj se citirala, kako su je neki okvalifikovali,"nepristojna ponuda" Vuku Jeremiću da odustane od kandidature, a da mu se zauzvrat garantuje mesto zamenika generalnog sekretara UN.
Izvor je bio neimenovan, a nije teško pretpostaviti da je reč o nekom iz Jeremićevog štaba. Možda upravo Nikola Jovanović, blizak Jeremićev saradnik koji je na direktno pitanje da li je ovo tačno, uzvratio da ne može ni da potvrdi, ni da negira.
Čovek koji je bio Jeremićev savetnik dok je ovaj obavljao funkciju predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN, a koji mu sada vodi nevladinu organizaciju Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj, teško da je neupućen, pa se njegovo uzdržavanje moglo tumačiti samo kao potvrda.
Priča je verovatno bila deo spinovanja domaće javnosti o velikim šansama Jeremića za pobedu i navodnom strahu pojedinih, pre svega zapadnih zemalja, da bi u fotelju generalnog sekretara mogao da zasedne političar koji je svoj i voli da solira. Neko ko je u sred Zagreba "drsko" govorio o etničkom čišćenju Srba, a pod svodove zgrade UN doveo srpski hor da peva "Marš na Drinu".
Ta teorija počiva na polaznoj tezi: Jeremićevo kandidovanje za genseka UN bilo je samo uvertira za njegovo učešće u predsedničkoj trci koja u Srbiji treba da se održi na proleće, najverovatnije u maju.
Trovanje u Moskvi
Beogradska štampa je svojevremeno pisala da je ostala nepoznata epizoda sa Jeremićevim trovanjem u Moskvi, kada je jedva izvukao živu glavu i kada je bukvalno u reanimaciji doveden u američku bolnicu. Njegov tadašnji mentor i bivši profesor iz gimnazije Boris Tadić je umeo da kaže, da je Jeremić tada doživeo "stokholmski sindrom", odnosno da se zaljubio u svoje trovače.
Domaćoj javnosti se uporno plasirala priča da Jeremić pri glasanju za genseka UN uživa podršku Rusije i Kine, što svakako prija dominantno proruskom javnom mnjenju u Srbiji. Ali je ta teza poljuljana kada je ruski predstavnik Čurkin izašao s objavom da bi Rusija želela ženu na čelo UN. To je pokušano da se zabašuri pričom o "nepristojnoj ponudi" nekih zapadnih zemalja. Sagovornik "Vesti", analitičar Dragomir Anđelković, kojeg smo kontaktirali baš nakon što se vratio iz Moskve, decidirano tvrdi da Jeremić nikada nije bio kandidat sa ruskom podrškom.
- Ono što se u Rusiji zna i priča, to je da Jeremić nikada nije imao ozbiljno njihovu podršku. Nisu ga nikada ozbiljno podržavali posle onog odustajanje od rezolucije u SB o Kosovu u UN, za koju je Beograd bio dobio podršku Moskve, da bi u minut do dvanaest pod pritiskom Vašingtona i Brisela odustao - podseća Anđelković.
Ministar na stereodima, kako su ga zvali dok je špartao svetom u nastojanjima da osujeti priznanja Kosova, ili Sunđer Bob, kako su ga zbog fizičke sličnosti sa popularnim likom iz crtaća protivnici omalovažavali, mogao bi biti najozbiljniji kandidat opozicije za predsednika Srbije. Toga je svestan i trenutno neprikosnoveni Aleksandar Vučić. Proteklih dana preko lista koji se smatra Vučićevim glasnogovornikom, plasirana je informacija da je Jeremić u dilu sa Miroslavom Miškovićem i da ga ovaj biznismen osuđen za finansijske pronevere i korupciju "gura" u trku za predsednika, kao i da je preko svojih medija stvarao lažnu sliku o Jeremićevim velikim šansama da zasedne na čelo UN.
I činjenica da je predsednik Vlade Srbije toliko odugovlačio da podrži Jeremićevu kandidaturu objašnjava se upravo strahom da bi pet godina mlađi harvardski student sa srpsko-bošnjačkim korenima i to čuvene porodice Pozderac, mogao da naruši Vučićev san o apsolutnoj vlasti na svim nivoima. Podršku vlade koju je na kraju dobio, beogradska čarčija je objašnjavala obećanjem da se neće kandidovati za predsednika Srbije, koje je navodno Jeremić dao Vučiću.
Ali, ko još veruje u reč političara?! Pogotovu kada poslednja istraživanja o popularnosti Jeremića stavlja na visoku treću poziciju, odmah posle Vučića i Dačića. I to pre nego što je on svoje pragmatične resurse i ogromnu ambiciju usredsredio na domaći teren. Zato niko ne može da ospori da gubitnik sa Ist Rivera i dalje ima ozbiljne šanse za predsedničku fotelju na Andrićevom vencu, cilj koji je sebi zacrtao još dok je Boris Tadić u njoj stolovao.
